“RADUJ SE, KRSTE…” U sredu je jesenji KRSTOVDAN: Ovo su dva VAŽNA OBIČAJA koja treba da se pridržava svako od nas

Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Jesenji Krstovdan slavi uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hrist na Golgoti.

Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

"Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!"

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak. Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.

U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Kurir/Stil