DIZEL ZA DVA MESECA POSKUPEO 25 DINARA Nisu krive samo akcize, RAZLOGA IMA VIŠE

Prognoze nisu ohrabrujuće, jer osim potresa na globalnom tržištu, koje se prelivaju i na cene na domaćim pumpama, vozače od oktobra očekuje i najavljeno povećanje akciza.

Cena nafte u svetu raste poslednjih dana, a još više zabrinjava da velike rafinerije šalju signale da ne mogu da proizvedu dovoljno dizela, a litar ovog derivata dostiže rekordne nivoe koji nisu viđeni u poslednjih godinu dana. Posledice se već osećaju na nekim tržištima, a stručnjaci upozoravaju da bi cene mogle da nastave da rastu tokom zimskih meseci kada potražnja bude veća. U Srbiji, država i dalje reguliše cene naftnih derivata na pumpama, a one su poslednjih nedelja na uzlaznoj putanji.

Stručnjaci ukazuju da je ove godine postojao pritisak na rafinerije da prave druge proizvode, poput kerozina i benzina, jer je porasla potražnja u avio-industriji. Rafinerije su, inače, pre toga smanjile proizvodnju tokom pandemije kovida 19, kada je potražnja za gorivom bila niža, ali se sada suočavaju sa problemima nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, što nagoveštava potencijalnu krizu sa snabdevanjem tokom zimskih meseci.

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže da je država objavila da su obezbeđene tromesečne rezerve svih derivata, za 90 dana i operativne rezerve za šest dana, tako da ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem gorivom na domaćem tržištu.

Prema podacima sa berzi cena nafte Brent porasla je na 95,27 dolara po barelu, što se desilo prvi put od novembra prošle godine. I američki NJTI na svetskim berzama je danas poskupeo za oko 1,2 odsto, na 92,68 dolara za barel.

Cene nafte skočile su iznad 90 dolara po barelu i daleko iznad zapadnog ograničenja od 60 dolara, nakon što su Saudijska Arabija i Rusija saopštile da nastavljaju sa smanjenjem proizvodnje i izvoza do kraja godine.

Litar dizela je 14. jula bio 186 dinara, a danas je 211 dinara, dok je benzin sa 178 dinara poskupeo na 192 dinara tokom prethodna dva meseca.

- Smanjena proizvodnja na globalnom nivou je deo igre velikih proizvođača. Ostali smo uskraćeni, pogotovo Evropa, za veliki deo ruske nafte, tako da su geopolitička previranja uticala na cene energenata. Čini se da je sada sve tempirano tako da to bude pred grejnu sezonu, kada se i troši najviše energenata - kaže Ljubinko Savić.

Stručnjak za energetiku Nebojša Atanacković, kaže da se može očekivati dodatno poskupljenje naftnih derivata za 5 do 6 dinara u oktobru, zbog izmena Zakona o akcizama kojima se one povećavaju za osam odsto.

Smanjena proizvodnja

Rusija, koja je i dalje jedan od vodećih izvoznika, je proteklih meseci, kao odgovor na zapadne sankcije, smanjila proizvodnju. Kina, kao još jedan potencijalni snabdevač, je nedavno izdala novu kvotu za izvoz goriva, ali trgovci i analitičari u Aziji kažu da najavljene količine neće biti dovoljne da spreče probleme na tržištu do kraja godine. "Blumberg" navodi da se posledice smanjene proizvodnje već osećaju u ključnim čvorištima za skladištenje, kao i da su zalihe u SAD i Singapuru trenutno ispod nivoa za ovo doba godine.

- U osnovi, cena sirove nafte dugoročno utiče na cenu benzina i dizela, dok cene na pumpama dalje zavise od rafinerija i od poreskih opterećenja. Jasno je, ako dugoročno gledano, cene sirove nafte budu veće, rafinerijama će biti skuplje da je nabave, pa će i njihov proizvod biti skuplji. Cena sirove nafte je porasla mimo očekivanja. Saudijska Arabija i Rusija su se dogovorile da smanje proizvodnju, Arabija za milion, a Rusija za 500.000 barela dnevno i to se odrazilo na cenu - kaže Atanacković.

On napominje da je očigledno da je potražnja za dizelom trenutno značajno veća nego za benzinom i da je zato ova vrsta goriva skuplja.

- Dizel je gotovo tokom celog perioda, od početka energetske krize, na razlici od oko 20 dinara. Kod nas se više koristi dizel, za kamione i za sve poljoprivredne mašine - ističe Atanacković.

Ljubinko Savić, kaže da su razlozi za razliku u ceni između dizela i benzina tehnički, ali i tržišni. Oni su postojali i ranije, ali su u vreme energetske krize, kada cena nafte dostiže rekordne nivoe, još izraženiji.

- Obe vrste goriva se dobijaju od sirove nafte, a od jedne tone sirove nafte može se dobiti određena količina jednog derivata, odnosno drugog. Ne možete preradom nafte dobiti samo dizel, koji mnogo više koristimo, već i deo benzina. Sa te strane, onda imamo višak benzina i zato njegova cena ne može biti ista. Pošto Srbija troši tri puta više dizela, nego benzina onda se radi tako u rafinerijama da se u preradi izvuče što veća količina dizela - objašnjava Savić.

- Mi smo imali 'dizelaciju voznog prka', kako kažu naftaši, uvozilo se mnogo više dizel vozila u odnosu na benzince i samim tim je rasla i potražnja i potrošnja ovog goriva prethodnih godina - navodi Ljubinko Savić.

Država, preko Ministarstva energetike i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine već mesecima kontroliše cene naftnih derivata, a Savić smatra da će taj trend biti nastavljen i narednih meseci.

- To će se nastaviti sve dok postoje tenzije u energetskom sektoru između uvoznih energenata iz Rusije i drugih regiona. Sve što se dešava na globalnom nivou, reflektuje se i na naše tržište, koje je malo u odnosu na druge velike igrače - ukazuje Savić.

(kurir.rs/RT Balkan)