NOVA KNJIGA SELIMIRA RADULOVIĆA „ZAPIS NA STUBU, JERUSALIMSKOM” Pesnik je sveštenik jezika
Iz „Lagunine” izdavačke radionice upravo je izašla nova pesnička knjiga novosadskog poete, esejiste, antologičara, upravnika Biblioteke Matice srpske Selimira Radulovića „Zapis na stubu, jerusalimskom”.
„Kada pročitamo pesme iz nove knjige Selimira Radulovića i njima pridružimo stihove knjiga prethodnica, otkriva nam se da on ne živi samo u Novom Sadu, nego i u Nitrijskoj pustinji, u Katunakiji, na bregovima Jerusalima i među drevnim koricama pravoslavne i podvižničke literature. Tamo gde živi tamo se i hrani onim što rađa u tim nebeskim vrtovima. Ta hrana se potom ne pretvara samo u krv, nego i u stih”, slovo je o „Zapisu na stubu, jerusalimskom” njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, koji dodaje da je Radulović veran i predan Svetiteljima, a da mu oni zauzvrat daruju specifičnu poetsku formu, „novo i svešteno slogomerje kojim se suzdržani i tvrdi jezik starečnika preliva u nešto drugačiju, ali ne manje istinitu, pjesan koju valja naučiti”.
Po oceni književne teoretičarke Jelene Marićević Balać, „Zapis na stubu, jerusalimskom” je koherentna i skladno organizovana pesnička knjiga, uokvirena „Prološkim” i „Epiloškim segmentom”, između kojih su ciklusi „O cigli starca Porfirija”, „Brat starca Zosime” i poema „To sam ja, Oče, moj”.
„Dijaloška forma pevanja poetička je konstanta poezije Selimira Radulovića i on je višestepeno semantizuje, posebno kroz transžanrovsku ravan”, navodi Jelene Marićević Balać. „Kod Selimira Radulovića dolazi do difuzije upravo onih žanrova, koji su u neraskidivoj sprezi sa Svetim pismom, sakralnošću i religioznom komponentom (slovo, plač, zapis), pa se kritički aspekti sustiču u individualnom, kolektivnom i, najposle, globalnom preispitivanju na planu duhovnosti i humanosti”.
Inače, nedavno je Raduloviću u Budvi uručena Nagrada „Sveti Stefan Štiljanović“ za 2023. godinu. „Poezija Selimira Radulovića spada u sami vrh savremene srpske molitvene književnosti. Karakteriše je izrazita hrišćanska orijentacija, s naglašenim akcentom na biblijske teme, svetootačko predanje i pravoslavnu bogoslovsku misao u znaku isihazma i molitve, putem kojih bogotražitelj doživljava prosvetljenje u vidu iskustva svetog, kako Mirča Elijade definiše religiju. Da ne znamo ko je autor, mogli bi da kažemo da je svešteno lice. A ona reč da je pesnik sveštenik jezika, pokazuje nam se kao uputstvo kako da čitamo ovaj molitveni, bogotražiteljski poetski tekst“, navodi se u odluci žirija, koji su tvorili direktorka Narodne biblioteke Budva Mila Baljević, književni kritičar Želidrag Niikčević i predsednik Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore Radomir Uljarević.
M. S.
