Jezivo upozorenje naučnika, svet čeka katastrofa BUDI SE LEDENO ČUDOVIŠTE

- To je toliko daleko od svega što smo ikada ranije videli. Gotovo je neverovatno - rekao je Valter Mejer koji prati nivo morskog leda u NASA.

Stručnjaci za polarna područja navode da bi nestabilni Antarktik mogao da izazove dalekosežne posledice. Širenje leda u velikim razmerama na Antarktiku reguliše temperaturu planete jer bela površina odbija Sunčevu energiju natrag u atmosferu i ujedno hladi vodu oko kontinenta. Bez svog tog leda koji hladi planetu, Antarktik bi mogao da se iz Zemljinog frižidera pretvori u radijator, upozoravaju stručnjaci.

Led koji pluta na površini Antarktičkog okeana sada meri manje od 17 miliona kvadratnih kilometara. To je čak 1,5 miliona kvadratnih kilometara morskog leda manje od septembarskog proseka i znatno ispod prethodnih zimskih rekorda. Radi se o površini oko pet puta većoj od Velike Britanije.

Mejer nije optimista i smatra da se morski led neće obnoviti u značajnoj meri.

Naučnici još pokušavaju da utvrde sve faktore koji su doveli do tako niskog nivoa leda, a proučavanje trendova na Antarktiku u svakom je slučaju bilo istorijsko izazovno.

Buđenje čudovišta?

U godini kad je oboreno više globalnih toplotnih i temperaturnih rekorda u okeanima, neki naučnici insistiraju na tome da je niski nivo leda merilo na koje treba obratiti pažnju.

- Možemo videti koliko je sve to još ranjivije - kaže Robi Malet sa Univerziteta u Manitobi koji je baziran na Antarktiku.

Tanak morski led uz ekstremnu hladnoću i jake vetrove dodatno je otežao posao njegovom timu.

- Postoji rizik da se led odlomi i otpluta u more s nama na njemu - kaže Malet.

Morski led nastaje na kontinentu od marta do oktobra kad je zimsko razdoblje na južnoj hemisferi, da bi se leti uveliko topio, a deo je složenog sistema koji se sastoji od santi leda, kopnenog leda i golemih plutajućih ledenih ploča kopnenog leda koji plutaju uz obale. Deluje kao zaštitni omotač za led koji prekriva kopno i sprečava zagrevanje okeana.

Karolina Holms iz britanskog polarnog istraživačkog instituta objašnjava da bi puni uticaj smanjivanja morskog leda mogao da postane vidljiv kako sezona prelazi u leto i kad se otvara mogućnost za nezaustavljiv zatvoreni krug otapanja leda. Kako sve više morskog leda nestaje, otvorena područja okeana ostaju izložena i apsorbuju sunčevu svetlost umesto da je reflektuju, tako da se morska voda zagreva i posledično dolazi do topljenja još većih količina leda.

Naučnici to nazivaju efektom ledenog albeda.

To bi moglo da dovede do dodatnog zagrevanja planete i pritom poremeti uobičajenu ulogu Antarktika kao regulatora globalnih temperatura.

- Pitanje je da li budimo čudovište Antarktika. To bi bila apsolutna katastrofa za svet - kaže glaciolog Martin Sigert.

Događa se nezamislivo

Postoje znakovi da je ono što se već događa s ledenim pločama Antarktika u rasponu najgoreg mogućeg scenarija od onoga koji je bio predviđen, ističe Ana Hog sa Univerziteta u Lidsu.

Od 90-ih godina, gubitak kopnenog leda Antarktika uticao je na porast nivoa mora za 7,3 mm. A čak i skromna povećanja nivoa mora mogu da izazovu opasne visoke olujne talase koji mogu da unište obalne zajednice. Ako bi značajne količine kopnenog leda na Antarktiku počele da se tope, posledice bi bile katastrofalne za milione ljudi širom sveta.

Kao samostalan kontinent okružen vodom, Antarktik ima vlastiti vremenski i klimatski sistem. Sve do 2016. godine morski led na Antarktiku zimi se širio i rastao. No, u avgustu 2022. godine, ekstremni toplotni talas pogodio je istočni Antarktik, podigavši temperature na -10 stepeni Celzijusa u doba kada je trebalo da budu oko -50.

- Kada sam počeo da proučavam Antarktik, pre 30 godina, nikada nismo mislili da bi tamo mogle da se dogode ekstremne vremenske prilike - kaže profesor Sigert.

Led je leti premašio rekordne minimume u tri od proteklih sedam godina uključujući i februar ove godine. Neki naučnici čak veruju da ti rekordi niskog nivoa leda mogu da znače dramatičnu temeljnu promenu koja se događa na kontinentu - promenu u uslovima koji su tu regiju držali izolovanom od događanja u ostatku sveta.

Naučni Divlji zapad

Udaljenost Antarktika i nedostatak istorijskih informacija znače da je mnogo toga još nepoznato.

- Područje Antarktika još je Divlji zapad u naučnom smislu - ističe Robi Malet.

Naučnici znaju dokle se prostire morski led, ali recimo ne i koliko je debeo. Rešenje te zagonetke moglo bi da radikalno promeniti klimatske modele za tu regiju.

U naučnoj bazi "Rotera" profesor Malet koristi radarske instrumente za proučavanje debljine morskog leda za međunarodni istraživački projekt pod nazivom "Defijant". Malet i drugi naučnici još pokušavaju da utvrde uzroke nestajanja zimskog leda.

- Postoji šansa da je to zaista čudan izraz prirodne varijabilnosti - kaže Malet što znači da se moglo da kreira mnogo prirodnih faktora i istovremeno utiče na to područje.

Rekordno topli okeani ove godine verovatno su faktor koji tome pridonosi, sugerišu naučnici - topla se voda, naime, neće smrznuti. Takođe, možda je došlo do promena u okeanskim strujama i vetrovima koji određuju kretanje temperatura na Antarktiku. Vremenski fenomen El Ninjo, koji uzrokuje više globalne temperature i trenutano se razvija u Pacifiku, takođe može suptilno pridoneti smanjenju morskog leda iako je sada još slab.

Malet kaže da postoje vrlo dobri razlozi za zabrinutost.

- To je potencijalno stvarno alarmantan znak antarktičke klimatske promene koje nije bilo poslednjih 40 godina. I sada se pojavljuje - zaključuje Malet.