REŽIJOM MILANA NEŠKOVIĆA NARODNO POZORIŠTE „TOŠA JOVANOVIĆ” U ZRENJANINU OTVARA SEZONU „Ljubinko i Desanka” sa drugačijim krajem

Tokom 90 minuta koliko predstava traje, publika će imati priliku da gleda igru četvoro glumaca - Milana Kolaka (Ljubinko, sa amrelom), Sare Simović (Desanka, sa pilencetom), Ivana Đorđevića (Avgust, sa gitarom) i Jovana Toračkog (Špijalter, sa holenderom). Očekuje se da će ovaj komad posebno biti interesantan mladoj publici u Zrenjaninu, jer će imati priliku da prepozna karakterne osobine likova s obzirom na aktuelni trenutak.

- Aleksandru Popoviću, kao piscu, uvek se rado vraćam, pogotovo kada sam u prilici da u pozorištima imam odgovarajuću podelu za neki od njegovih komada. Kada sam upoznao Saru Simović i Milana Kolaka, dvoje izuzetno talentovanih mladih glumaca koji su pritom iz unutrašnjosti Srbije, nekako se istog trenutka nametnula ideja da bi njih dvoje bili idealni da igraju te uloge. Moja inspiracija generalno uvek polazi od podele i glumaca koji će tu predstavu igrati i nositi i posle premijere, onda kada se moj posao završi - kaže reditelj Milan Nešković.

Jedna od primarnih stvari kojom se reditelj vodio jeste jedan od dominantnih momenata vremena u kojem živimo - odsustvo empatije u društvu. Upravo je tako dramski tekst i prilagođen, sa ciljem da vrati veru i nadu u ljubav i bolju budućnost, naročito između mladih ljudi.

- Dramaturg Jelena Mijović i ja smo imali ozbiljnih intervencija u tekstu – nastavlja Nešković priču o svojoj najnovijoj režiji. Drama Aleksandra Popovića „Ljubinko i Desanka” nema baš tako optimističan kraj kakav sam želeo, a to je da ljubav apsolutno pobeđuje. Dramaturšku intervenciju smo uradili pre svega u pogledu skraćivanja teksta, a onda i u dodavanju nekih scena iz TV serije „Ceo život za godinu dana”, čiji je scenario pisao upravo Popović. Gledajući tu seriju, uzimali smo neke odlomke. Nismo „dopisivali” Aleksandra Popovića - preneli smo svaku reč koja je izgovorena u seriji, onako kako je on i napisao, ali smo napravili neki mini kolaž kako bismo moju tu ideju da „ljubav na kraju pobedi i vrati veru u bolju budućnost” mogli da izvedemo. To je jedno potpuno drugačije čitanje „Ljubinka i Desanke” od onoga kakav je stvarno kraj originalnog dela.

Rad sa četvoro glumaca zrenjaninskog pozorišta za reditelja čije predstave glumci rado igraju, publika ih rado gleda, a često osvajaju i priznanja kritike, što je redak spoj, bio je veoma inspirativan.

- Zrenjaninsko pozorište ima veliku privilegiju jer trenutno zapošljava dvoje fantastičnih, ako ne i najboljih mladih glumaca. To je i privilegija publike. Govorim o Milanu Kolaku i o Sari Simović koja će tek postati velika i filmska i pozorišna glumica. Ovaj komad nije pisan za tako mlade ljude, ali mi smo ga prilagodili upravo toj priči o ljubavi. Mislim da upravo mladost glumaca, naravno i njihov talenat, mogu da utiču na mlade ljude tako da im vrate empatiju i veru u bolju budućnost jer na njima će ta budućnost i počivati. Definitivna stvar zbog koje svi treba da pohrle u pozorište jeste nesporni kvalitet ovo dvoje glumaca, naravno uz Ivana Đorđevića Džudija i Jovana Toračkog, kao starije i dva barda zrenjaninskog pozorišta – naveo je Nešković.

Poznat kao reditelj koji glumcima daje slobodu da se izraze i unesu sebe u lik onako kako oni to žele, Milan Nešković je i u procesu stvaranja zrenjaninske predstave „Ljubinko i Desanka” verovao da će takvim pristupom dobiti najbolju verziju:

- To je moj rediteljski pristup uvek i svuda. Imam apsolutno poverenje i nikada ne nagovaram glumca da treba da igra moju verziju određenog lika, nego tražim da sam pronađe sopstvenu verziju. Moj posao u zrenjaninskom pozorištu se završava 9. septembra, kada je zakazana premijera, a glumci su ti koji će, nadam se i narednih deset godina, jednom ili dvaput mesečno dolaziti da igraju tu predstavu. Sebično bi bilo sa moje strane da razmišljam isključivo o premijeri, a ne o životu te predstave, i o zadovoljstvu jednog umetnika da se ponovo vraća nekoj ulozi, a to je jedino moguće kada je ona deo njega.

Kostimografiju nove predstave u Zrenjaninu radila je Biljana Grgur, scenografiju Marija Kalabić, koreografiju Andreja Kulešević, a lektor je bio Saša Latinović.

Prva repriza igra se 30. septembra u 20 časova.

        I. T.