Tokom leta VREBAJU brojne zdravstvene TEGOBE I dehidratacija može da izazove KOMPLIKACIJE
Dehidratacija, sunčanica, toplotni udar, razne tegobe izazvane ujedima insekata samo su neki od zdravstvenih problema koji se javljaju tokom leta.
Kao najčešće razloge za posete lekaru, specijalista opšte medicine dr Nada Vujić Jović, iz zdravstvenog sistema MediGroup navodi pogoršanje hroničnih bolesti, povrede, ujede ili ubode insekata. Takođe su česte tegobe nastale usled preteranog izlaganja suncu, kao i nedovoljnog unosa tečnosti, što može dovesti do pojave sunčanice ili toplotnog udara, dehidratacije, kao i opekotina od sunca. Pored toga, veliki broj pacijenata se javlja sa tegobama gastrointestinalnog trakta, koje su često posledica crevnih infekcija.
– Više od 75 odsto svetske populacije suočava se s dehidratacijom. Nedovoljan unos tečnosti može izazvati ozbiljne komplikacije. Preporuka je unositi dovoljno vode tokom celog dana, izbegavajući alkohol i kofeinske napitke – ukazala je dr Vujić Jović.
Kako navodi, još jedan od čestih razloga posete ordinaciji lekara opšte medicine tokom letnjih meseci su crevne virusne i bakterijske infekcije, kao i trovanja hranom. Visoke temperature pogoduju bržem kvarenju hrane i razmnožavanju bakterija koje uzrokuju ove tegobe. Važno je pažljivo rukovati namirnicama i izbegavati konzumaciju proizvoda na bazi mleka, mlečnih proizvoda i jaja koja nisu čuvana u odgovarajućim uslovima. Ako se, ipak, pojave simptomi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja, potrebno je posetiti lekara kako bi se pravilno postupilo.
– Jedna od velikih briga tokom letnjih meseci, kako za lekare tako i za pacijente, su sunčanica i toplotni udar, oba stanja koja mogu ozbiljno ugroziti život. Preporuka lekara je izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova. Bavljenje intenzivnom fizičkom aktivnošću treba odložiti, ili je praktikovati u ranim jutarnjim ili večernjim časovima. Ako je neophodno da budemo direktno izloženi suncu, onda je potrebna zaštita kao što su šeširi i kačketi – ističe dr Vujić Jović.
Prema njenim rečima, toplotni udar je ozbiljnije stanje koje zahteva brzu medicinsku intervenciju, budući da nastaje usled naglog i prekomernog povećanja telesne temperature, što organizam ne može samostalno regulisati unutar normalnih granica. Osim prilikom direktnog izlaganja suncu, toplotni udar može da se javi kada osoba boravi blizu izvora toplote, na primer u pregrejanom automobilu, blizu pregrejanog motora i tako dalje.
– Za određeni broj ljudi, visoke i sve češće tropske temperature, velike vremenske oscilacije ne odgovoraju i dovode do akutnih pogoršanja već postojećih hroničnih bolesti, a to su pre svih osobe sa kardio-vaskularnim i respiratornim oboljenjima, kao i osobe sa dijabetesom. Ukoliko primete bilo kakve neuobičajene smetnje i simptome, potrebno je da odmah potraže savet lekara – savetuje dr Vujić Jović.
Brojni ujedi komaraca
Dr Vujić Jović istakla je da ove godine ima evidentiranih ujeda komaraca u velikom broju. Komarci su prenosioci virusa koji može da izazove bolest koja se naziva groznica Zapadnog Nila. Danas je virus Zapadnog Nila najrasprostranjeniji u svetu u kategoriji onih koji se prenose ujedom insekata. Uglavnom prolazi sa blažim simptomima, u vidu glavobolje, vrtoglavice i malaksalosti u trajanju od nekoliko dana, ali kod osoba sa oslabljenim imunitetom može dovesti do ozbiljnijih poremećaja zdravlja u vidu povišene temperature, pa čak i zapaljenja moždanih struktura.
Boravak u prirodi, šumi, travnatim površinama, ma koliko bio prijatan, donosi opasnost od uboda ili ujeda insekata. Ujedi osa, pčela i stršljenova mogu kod osetljivih ljudi biti i smrtonosni. Zbog toga dr Vujić Jović preporučuje zaštitu odgovarajućim sredstvima, a poseban oprez se preporučuje onima koje znaju da imaju alergiju na venom insekta. Njima se savetuje da sa oprezom borave u prirodi i da sa sobom nose odgovarajuću terapiju - tablete antihistaminika ili injekcije za samopomoć ako je to preporuka lekara.
– Kako bismo se zaštitili za boravak u prirodi, savetuje se nošenje odeće sa dugim rukavima i nogavicama, upotreba repelenata, odnosno proizvoda za kožu koji služe za odvraćanje insekata, kao i izbegavanje šetnje u prirodi predveče kada je njihova aktivnost najizraženija. Na prozorima je poželjna zaštita u vidu mrežica i komarnika – podseća dr Vujić Jović.
Ukazuje i da ne smemo da zaboravimo ni ujede krpelja, koji mogu da budu prenosioci mikrorganizma borelije burgdoferi koja je izazivač lajmske bolesti.
– Ako postoji sumnja na ujed krpelja ili se njegovo prisustvo uoči na koži, neophodan je odlazak u najbližu zdravstvenu ustanovu, kako bi se krpelj odstranio sa kože u celosti. Ne preporučuje se vađenje krpelja od strane nestručnih lica, kao i pokrivanje i trljanje krpelja i mesta uboda različitim supstancama kao što su alkohol, ulje i tako dalje – navela je dr Vujić Jović.
LJ. Petrović