Dnevnik u Skorenovcu SELO U KOJEM SE SAMO LETI NE VIDI KOLIKO JE MALO MEŠTANA OSTALO, čeka na povratak gasterbajtera

Meštani, osim što se ponose tim podatkom, hvale se i prošlogodišnjom titulom najlepše uređenog sela u konkurenciji svih onih u državama u kojima su Mađari nacionalna zajednica.

Osim što i te kako opravdavaju pomenutu titulu, Skorenovac se čini kao pogodno mesto za život jer je na dobrom geografskom položaju – u blizini Kovina, Pančeva, Smedereva, Beograda, aerodroma, svih auto-puteva... A svi ti drumovi, naročito kad je Kirbaj (koji su obeležili proteklih dana povodom seoske slave Svetog Ištvana) vode upravo na ovaj jug Vojvodine.

– U avgustu se ne vidi koliko nas nema, jer tad smo svi tu – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Skorenovac Tivadar Bogoš, vidno raspoložen što im selo liči na ono koje je bilo do pre dvadesetak godina. – Mi ove godine obeležavamo 140 godina od doseljavanja Sekeljana i sve nam je u tom duhu. Sad nam je i Kulturno leto Skorenovca, koje organizujemo od 2000. godine, kao i Kirbaj, pa od četvrtka do nedelje imamo sportske i kulturne dane, subota je crkveni, a nedelja je rezervisana za vašar i ringišpil.

Tokom naše posete meštani su poprilično bili uposleni – kosila se trava u centru, dvorištima javnih ustanova, u parku, kod groblja, a buka tog „glancanja“ nađačavala je sve razgovore. Ipak, i da nije bilo „generalke“, Skorenovac je vidno uređeno i negovano mesto, sa simpatičnim kružnim tokom usred kog je postavljen sat, dok se oko raskrsnice nalaze dva putokaza – jedan pobratimljenih gradova i drugi koji pokazuje na gradove u kojima žive Skorenovčani.

– Inače nas na spavanju ima oko 1.400, ali postoji trend vraćanja – veli Bogoš. – Možda se njihova deca neće vratiti, ali ovi koji su otišli sa 30-40 godina, oni će se sigurno vratiti jer računaju da će imati tamo malu penziju i neće moći lagodno da žive, tako da nismo opustošeni kako neki kažu...

Tvrdeći da u Skorenovcu još uvek nije alarmantno, odnosno da čoveka još uvek ne ’vata tuga kad treba da prođe kroz ovo mesto, Bogoš dodaje da su meštani poprilično aktivni, naročito penzioneri, vatrogasci, lovci, stonoteniseri, šahisti – sve u svemu, uvek imaju kome da povere neki zadatak u selu.

– Kod nas svaki dan u 18.30 časova vernici idu u crkvu, bude ih od 30 pa naviše, a nedeljom ih bude i stotinu – naglašava naš sagovornik, dodajući da je u njihovom mestu sve funkcioniše kad znaju šta treba da rade.

Tako i mogu da se hvale opremljenom infrastrukturom (osim kanalizacijom, koja već deceniju čeka da bude finalizovana), sjajnim odnosima između Mađara i Srba, pogodnostima koje njihova deca tokom školovanja dobijaju od Mađarske vlade, ali i seoskim turizmom koji je atraktivan posetiocima, naročito iz njihove matične države.

– Naši meštani koji iznajmljuju sobe su se udružili, pa kad nam dolaze iz Mađarske, koja finansira đačke ekskurzije na teritoriji bivše Austrougarske, onda se rasporede po kućama u zavisnosti od toga gde koliko ima ležajeva – pojašnjava Bogoš. – Inače imamo i tri kafića i uvek su puni, zna se ko u koji ide, ali za Kirbaj smo svi zajedno. Ljudi ovde imaju radost, ne vidi se neka zabrinutost...

Kad je reč o poljoprivredi, ona je standardna – kao i svuda. Manje od deset odsto meštana se njome bavi, uglavnom ukrupnjavaju posede pa imaju nekoliko velikih poljorpivrednika koji uzgajaju suncokret, kukuruz, pšenicu i soju, dok svega imaju dva veća stočara koja drže farme krava. Neki svoju zemlju daju u arendu, neki drže pokoji plastenik, ali Skorenovčani uglavnom rade u Kovinu, Pančevu i Beogradu i za to bivaju dobro plaćeni.

– Nedostaje nam fudbalski klub i naš podlistak „Kovinskih novina“ koji se zvao „Istinita reč“, a koji smo prodavali u selu u 200 primeraka – zaključuje predsednik Saveta MZ Tivarad Bogoš.

Tekst i foto: Lea Radlovački