SKAUTKINJE ANJA NINIĆ I STAŠA ĐURIŠIĆ Iz Južne Koreje stigle bezbedno i ponele lepa iskustva

One su bezbedno pristigle kući 13. avgusta, kako je i planirano, te, uprkos izazovima, izvukle maksimum iz nesvakidašnjeg iskustva.

– Svetska smotra izviđača održava se svake četiri godine u drugoj državi, a ove je to bilo u Južnoj Koreji – objašnjava Anja Ninić, dodajući da došlo preko 40.000 skauta iz više od 150 država, a koliko je to velik kamp dočarava i činjenica da se do glavne bine pešačilo 45 minuta. – Ja sam stigla 29. jula, a sama smotra je otvorena 1. avgusta, što znači da sam u kampu provela deset dana, dok je Staša boravila pet-šest dana, pre evakuacije. U ponedeljak su nam rekli da je tajfun najavljen za sredu ili četvrtak. U tom momentu su neki izviđači već napustili kamp zbog toplotnog talasa. Nama vrućina nije toliko smetala, a Korejci su se trudili da poprave sve na šta su se ljudi žalili. Temperatura je bila oko 35 stepeni, što je podnošljivo, ali je velika vlažnost vazduha, pa nije nimalo prijatno kad si ceo dan napolju. Prva dva dana mi je bilo malo teže, ali se posle navikneš, bežiš u hlad kad možeš i piješ mnogo vode, koju Korejci dele na svakom koraku. Druga strana medalje bili su žuti komarci, otporni na naša sredstva zaštite, koji su nam „poželela dobrodošlicu” već prve večeri u kampu, budući da su u poslednjoj nedelji jula bile obilne padavine, kao i čudni, svetlucavoplavi paukovi, dok oštrom oku srećnih posmatrača nisu promakli ni jeleni koji žive uz more.

Nakon što je meteorološka agencija saopštila da se očekuje tajfun sa vetrovima koji mogu dostići jačinu i do 154 kilometara na sat, a potom Svetska organizacija izviđačkog pokreta (WOSM) dobila za to potvrdu od Vlade Republike Koreje, većina preostalih izviđača iz 156 zemalja odvedena je sa lokacije u jugozapadnom okrugu Buan i nastavila svoje programe. Naši učesnici su premešteni u Inčon, lučki grad Žutog mora na zapadnoj obali Južne Koreje, udaljen 28 kilometara od glavnog grada Seula.

Sekretar Saveza izviđača Srbije i vođa puta Marko Petrović, koji je imao glavnu komunikaciju sa roditeljima, uverio ih je da će sve biti u redu.

– Spakovali smo se, ušli u autobus i, iz mog ugla, nije bilo nikakve panike, iako su helikopteri kružili od dana kad je krenula evakuacija – kaže Anja. – U srpskom kontingentu bilo nas je trideset dvoje, od 14 do pedesetak godina, i to iz raznih delova Srbije: Niša, Vranja, nas dve iz Novog Sada, Vršca...

Prema rečima Staše Đurišić, bili su razočarani jer je to značilo odvajanje od ostalih učesnika, ali s druge strane dobili su priliku da vide Seul i Inčon, nakon što su smešteni u Jonsei univerzitet. Već drugi dan obišli su glavne istorijske znamenitosti i atrakcije, među kojima Muzej moderne umetnosti i tri kvarta Inčona koji su delovi grada budućnosti, te iskusili simulaciju prirodnih katastrofa u objektu vatrogasne službe.

– Cilj smotre je upoznavanje, razmena kulture i poređenje funkcionisanja izviđača u drugim državama – objašnjava Anja. – Učesnici su imali priliku da isprobaju, recimo, vožnju kajakom i paraglajding, ali i da razmene marame, naše glavno obeležje, po kojem su nas meštani prepoznavali na ulici i mahali. U gradu Buanu građani su organizovali mali festival, gde smo između ostalog učili tradicionalno ukrašavanje lepeza. Ja sam radila na programu u sektoru kulture i tradicije, pa smo imali i radionicu kej-pop densa.

Najjači utisak, ističu sagovornice, ostavila su poznanstva sa Egipćanima, Tajvancima, Islanđanima i drugim narodima, a dosta su se družile, razume se, sa Crnogorcima, Makedoncima i Slovencima.

– Korejci su velikodušni i domaćinski nastrojeni, ali ipak rezervisani u odnosu na nas. Prijatni su i pomoći će ti, ali ipak sa dozom distance. Mladi su malo otvoreniji, dok stariji uglavnom ne pričaju engleski. Asocijacije na Srbiju su im Tito, Novak Đoković i Nikola Jokić, ali gde se tačno nalazi ne znaju čak ni neki Evropljani, što je donekle razočaravajuće – priznaje Anja.

Dok je Staša došla u izviđače preko starijeg brata, Anji je ljubav prema prirodi, avanturama, druženju, putovanjima, preneo otac.

– Da podignete šator, upalite vatru, da se snalaze pomoću mape, to ne može da se nauči u školi ili na nekim drugim aktivnostima. Ako kreneš od malih nogu u izviđače, dobijaš, osim od roditelja, to neko lepo vaspitanje. Budi dobar drug, pomozi osobi koja je u nevolji, nemoj diskriminisati nikoga, budi odgovoran građanin, to su načela koja primenjujemo i van našeg odreda – kaže Anja.

S. Milačić