Proizvodnja ORGANSKIH jagoda – koja je SORTA najbolja, kakvo ZEMLJIŠTE im najviše pogoduje, kako se rešiti KOROVA
BEOGRAD: Za proizvodnju organskih jagoda potrebno je upoznati se sa tehnologijom gajenja, načinom transporta i skladištenja, a pre prvog zasada obavezno je pripremiti zemljište dodavanjem odgovarajuće količine humusa, i eliminisati probleme sa korovom.
Principi na kojima se zasniva organska proizvodnja jagoda omogućavaju da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, potpuno oslobodi od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla, naveo je portal Agropres.
Što se tiče karakteristika klime, jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima, te se one mogu gajiti i u sušnim i u vlažnim uslovima, na raznim nadmorskim visinama.
Jagodi najviše pogoduje kontinentalna i suptropska klima, sa dovoljnom količinom vlage tokom celog perioda njene vegetacije,
Za gajenje jagoda najbolja su dobro propusna zemljišta lakog mehaničkog sastava, kao što su peskovita ilovača sa malim sadržajem gline.
Velika količina padavina nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Najbolji razvoj organske jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70 do 80 odsto od maksimalnog vodnog kapaciteta.
Za organske zasade pod jagodom potrebno je obezbediti veliku količinu stajnjaka, pa je ovakva proizvodnja jagoda veoma pogodna na farmama sa velikom stočarskom proizvodnjom.
U tim situacijama se proizvodnja jagoda mora posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biološke raznovrsnosti imaće efekat u oprašivanju i kontrolu bolesti i štetočina.
U proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele kako bi se omogućio ulazak insekata oprašivača.
Kod težih sabijenih i manje propustljivih zemljišta pored nedostatka mikroelemenata, povećana je i mogućnost pojave oboljevanja korena.
Ovo se može ublažiti izborom sorti jagoda koje su otpornije, kao i postavljanjem uzdignutih redova.
Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 centimetara površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije.
Upravo zbog toga humusni sloj treba da je bogat, dubine preko 50 centimetara i veoma rastresit.
U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti analizu zemljišta i na osnovu agrohemijske analize đubrenjem uskladiti odnos fosfora i kalijuma u samom zemljištu.
Sa pripremom zemljišta bi trebalo početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina humusa u zemljištu i eliminisali problemi sa korovom.
Treba se voditi time da je korov lakše suzbiti pre sadnje, nego nakon zasnivanja zasad jagode.
Suzbijanje korova je poželjno početi i dve do tri godine pre sadnje uz kombinovanu setvu pokrivnih useva i što češćom obradom zemljišta.
Što se tiče karakteristika klime jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima.
Jagode se mogu gajiti i u sušnim i u vlažnim uslovima, na raznim nadmorskim visinama.
Jagodi najviše pogoduje kontinentalna i suptropska klima, sa dovoljnom količinom vlage tokom celog perioda njene vegetacije.
Velika količina padavina nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova.
Najbolji razvoj organske jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70 do 80 odsto od maksimalnog vodnog kapaciteta.
