OPADA PRODAJA NEKRETNINA, ALI CENE I DALJE VISOKE Kvadrat starog stana u Novom Sadu OTIŠAO ZA 3.143 EVRA
U Novom Sadu je u drugom kvartalu ove godine zabeležen pad broja kupoprodaje nekretnina i to za blizu 40 odsto, što je najveći procenat u odnosu na celu Srbiju, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Za drugi kvartal 2023. izveštaj pokazuje i to da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nekretnina. Aktivnosti na tržištu nepokretnsti u pogledu broja transakcija i ostvarenog prometa u Srbiji su još uvek znatno iznad predpandemijskog nivoa.
Pad broja kupoprodaje beleži se i u Beogradu za 20,6 odsto, u Nišu za 20,5, u Kragujevcu za 14,7, dok je u Novom Sadu taj broj 38,8 odsto.
Iako je zabeležen pad prodaje stanova, cene se nisu bitno menjale u odnosu na prošlu godinu. Ali je zanimljivo to da stariji stanovi i dalje imaju „dobru cenu”. Prosečna cena starijih stanova drži primat, pa je kvadrat u Novom Sadu dostigao 1.915 evra, dok je prosek cena u novogradnji 1.733 evra za kvadrat. Maksimalna dostignuta cena u Novom Sadu za stariju gradnju nije prelazila 3.143 evra, a u novogradnji 3.148 evra po kvadratu. U drugom kvartalu ove godine u Novom Sadu je od kupoprodaje nekretnina prometovano 167,5 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine taj iznos bio 249.7 miliona evra.
Kada se posmatra čitava teritorija države, najveće cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi. Najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 344 kvadrata, 2.011.273 evra je na Novom Beogradu.
Najskuplja kuća prodata za skoro pet miliona evra!
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je u Novom Pazaru za 23.375 evra, površine 88 kvadrata, a za navedeni poslovni prostor je, ujedno, izdvojeno najviše novca 2.057.065 evra. Najskuplje garažno mesto po ceni od 58.400 evra prometovano je na lokaciji Beograd na vodi.
- Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu 2023. je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1.7 milijardi evra, što je za 70 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. (pre pandemije) i za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od 1,7 milijardi evra, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. godine u Republici Srbiji bio je 30.548, što je za 18 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine. Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za 2 procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. godine – pojašnjeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).
S. Aničić Ilić
