Direktno s njive do trpeze RIVIČANKA ZORICA MAKLENOVIĆ na Limanu PO POVOLJNIM CENAMA prodaje domaće voće i povrće, KUVANI PARADAJZ njen zaštitni znak
NOVI SAD: Svakog dana, u hladu pod krošnjom drveta na uglu Ulice Narodnog fronta koja seče Fruškogorsku, nasmejana Rivičanka Zorica Maklenović uslužuje za svojom tezgom Novosađane, željne voća i povrća proverenog kvaliteta po pristupačnim cenama.
A na njoj ima svega, od dinja za 80–100 dinara, lubenica za 60, nektarina i breskvi cepača za 200, šljiva za 100, pa sve do paradajza za 150 dinara.
Radnim danima i subotom tamo je od 7 do 20, a nedeljom do 12 časova. Kako kaže, iako joj je oluja uništila mnoge plodove, cene su ostale nepromenjene.
– Oluja je uništila dosta toga, a najgore je prošao suncokret, ali i zrelo voće koje je sve omlaćeno, osim onog koje je na vrežama – navodi Zorica Maklenović. – Međutim, to nije uticalo na cenu, one su ostale iste – ističe ona.
Njen zaštitni znak je kuvani paradajz, koji je omiljen među kupcima. Kada ga jednom probaju, mušterije se vraćaju i po ostalo voće i povrće, a najviše se prodaju, pored svežeg paradajza, lubenice i dinje.
– Najprepoznatljiviji smo po našem kuvanom paradajzu od 180 dinara po litru, a redovne mušterije uvek kupuju veću količinu, kako bi ga sačuvale za zimu. Zbog toga ih i ostalo povrće privlači. Znaju da je roba sveža i 100 posto domaćeg porekla – govori Maklenovićeva i uz osmeh dodaje: „Direktno sa njive do vaše trpeze”.
Već pet godina nudi svoje proizvode u Novom Sadu, gde radi tokom tri meseca u sezoni. Iako su velike vrućine tokom ovogodišnjeg juna, jula i avgusta, njoj to ne smeta.
– Ne smetaju mi ove vrućine jer je svakako bolje ovde nego na njivi – objašnjava sagovornica. – Na njoj uvek ima posla za one koji žele da rade. Potrebno je da se voće i povrće rasadi, a potom i održi po ovom teškom vremenu, dok je branje najlakše, samo kada ima šta da se nabere.
Tekst i foto: I. Japundža