Aleksandar Stanisavljević seća se velikog Vošinog uspeha protiv Sampdorije i poručuje pred Apoel: VERA U SEBE DONOSI TRIJUMF
U zbiru najlepših momenata u istoriji Vojvodine 21. veka, pored dva trofeja u nacionalnom kupu, jeste i Vošin trijumf protiv Sampdorije (4:0) na torinskom Olimpiku.
Ovih dana navijački profili na društvenim mrežama prepuni su sećanja na 30. jul 2015. godine i podvig generacije. Strelci su tada bili Ivanić, Stanisavljević i dva puta Ožegović. Pred revanš sa Apoelom, iz dalekog Uzbekistana, javio nam se strelac drugog gola, početkom drugog poluvremena, Aleksandar Stanisavljević.
-Tak meč obeležio je moju fudbalsku karijeru – svedoči Stanisavljević. - Bio je to fantastičan tim, sa šefom Zlatomirom Zagorčićem na čelu. Hrabro i bez respekta, srušili smo predrasudu da jedna Voša ne može ništa protiv slavnog italijanskog velikana. Timski rad i velika želja doveli su nas do istorijskog uspeha. Pratim rezultate Vojvodine, jer su meni Voša i grad Novi Sad imaju posebno mesto u mom srcu. Moja poruka momcima pred revanš sa Kipranima je da igraju srcem i da veruju u svoje mogućnosti od početka utakmice. Ne da čekaju šta će i kako će Apoel, nego od prvog minuta da veruju u uspeh. Ubeđen sam da svojim emocijama mogu da sruše svaku barijeru, dobar je to tim. Gledaću utakmicu, svim srcem sam uz moju Vošu.
Stanisavljević (34) je član uzbekistanskog superligaša Buhoro. Loptu je kao 13-godišnjak počeo da šutira u pionirskoj ekipi Braunau u Austriji. Godine 2014. zaigrao je u OFK beogradu, potom u Donjem Sremu i u Vojvodini, odakle se otisnuo u pečalbu, najpre u grčki Asteras Tripolis i dalje izraelski Ihud Beni, kazahtanske ekipe Kaspij i Kajsar i konačno u uzbekistanske timove, najpre Kizilkum i sada Buhoro. U međuvremenu, oblačio je dresove niškog Radničkog i Voždovca.
L. Bakmaz