OPLJAČKAN SUBOTIČANIN KOJI BRINE O ĆERKI SA DAUNOVIM SINDROMOM: Uzeo je sve, strpao u čaršav”

Dok su u subotu, 15.jula, bili na bazenu, jednoj od neophodnih aktivnosti za Angulj, u njegovu kuću upali su lopovi i odneli sve što im je došlo pod ruku. Od kompjutera i mobilnog telefona do kečapa iz frižidera i pribora za brijanje.

-Bili smo odsutni od kuće nekoliko sati. Ani bazen i plivanje puno znače i išli smo vrlo često. Kada smo se vratili najpre sam primetio odškrinuta vrata od ulaza u dvorište, a onda i kuće. Najpre sam mislio da mi je možda ćerka bila sa unucima ali kada sam video kuću smrklo mi se. Sve je bilo ispretumbano – priča nam Avdo, još uvek vidno potrešen.

U onom šoku Avdo je mahinalno krenuo napolje i video da trag tog bućura što je lopov, ili pak više njih, vukao vodi ka obližnjoj šumici.

- Tamo sam ga i sreo i počeo da vičem da stane. Mislim da ih je bilo više jer sam to ne bi sve mogao da iznese. Ono vredno su uzeli a na zemlji su bile ostale stvari. Pitao sam ga zašto je to uradio, da je došao gladan, dao bih mu da jede. Ili da mu je trebalo da se okupa dao bi mu. Mi nemamo mnogo, ali kad god mogu ja dam, poklonim i pomognem drugome kome treba. Umesto odgovora krenuo je na mene nožem – dalje će Avdo. – Krenuo sam ka njemu, ali sam video Anu, preplašenu i uznemirenu i stao. On je otišao svojim putem a mi kući. Policija je obaveštena, ali kad su stigli lopov je već otišao.

Avdo je napravio i fotograije koje je prosledio nadležnim organima.

- Ne znam šta da kažem sem da nismo mogli doći sebi. Ana se jako potresla, takva deca sve jače osećaju od nas. Do danas ne sme da spava u svojoj sobi i bukvalno ne izlazimo iz kuće iz straha da ponovo ne dođe. Osećamo se kao zatvorenici u svojoj kuću – iskreno će naš domaćin.

Svi koji poznaju Avdu znaju koliko on pomaže drugima i koliko je aktivan u Udruženju „Zajedno“. Sada je vreme da svi mi pomognemo njemu.

Uz pomoć dobrih ljudi, porodica je dobila novi telefon i polovan laptop, koji Ani puno znače. Takođe, koliko toliko snabdeveni su i namirnicama. Ono što je, međutim, Avdi neophodno da bi se vratio u normalan život je da se sazida redovan zid i ulaz u dvorište, kako ne bi bio vrlo laka meta lopova.

- Mi smo skromni i ne tražimo ništa. Borimo se. Zahvalni smo svima koji su nam pomogli. Ali pomoć da napravimo betonsku ogradu i stavimo kapiju bi nam značila, jer bih onda ja mogao da odem i zaradim nešto a Ana da ostane sama. Ali to stvarno ne možemo. Nemamo od čega. Sad ne mogu ni da odem negde da uradim ako nekome nešto treba, jer je ona jako istraumirana. Život nas ionako nije mazio, ali ovaj šamar i udarac nismo očekivali – sleže ramenima Avdo.

subotica.com