SKRINING NA RAK PLUĆA DO SADA OBUHVATIO 2.806 LJUDI Karcinom otkriven kod 57 osoba

– Tumor je otkriven kod ljudi koji nisu ni sumnjali da su bolesni, a kod jednog pacijenta otkrivena je druga vrsta karcinoma non-Hočkinov limfom. Svi pacijenti su upućeni na dalje lečenje – navodi dr Bojanić koja je i koordinator projekta koji vodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a finansira ga Pokrajinska vlada.

Projekat je započeo u septembru 2020. godine u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a pošto je to bilo vreme korone, prekinut je kada je bilo najviše pacijenata i kada je zdravstveni sistem bio preopterećen. Dr Bojanić kaže kako je program skrininga nastavljen u maju naredne godine, a od marta ove godine uključena je i Opšta bolnica u Subotici. Plan je da se od marta iduće godine uključi i Opšta bolnica Vrbas.

– Do sada je u Institutu za plućne bolesti Vojvodine pregledano 2.506 ljudi, a tumor je otkriven kod 52 pacijenta. U Subotici je do sada pregledano 300 ljudi, a tumor je otkriven kod njih petoro. Neki pacijenti dolaze svake godine na pregled i pratimo ih, a neki se posle prvog pregleda, kada vide da su dobro, uplaše i više se ne vraćaju na kontrole – ispričala je dr Bojanić.

Skrining na rak pluća obuhvata ljude koji imaju između 50 i 74 godine i koji ispunjavaju određene kriterijume. U prvoj grupi kriterijuma su oni koji su pušači i to koji puše 30 paklo-godina, što je formula u kojoj se množi broj dnevno popušenih paklica cigareta sa brojem godina pušačkog staža.

– U drugoj grupi su oni koji puše 20 paklo-godina i imaju više od jednog faktora rizika za nastanak bolesti, a to su rođaci u prvom kolenu koji su imali karcinom pluća, oboleli od hroničnih bolesti pluća, oni koji imaju višestruko preležane upale pluća, koji su profesionalno izloženi karcinogenima, kao što su na primer azbest ili neke hemikalije, kao i oni koji u ličnoj anamnezi imaju neki od drugih karcinoma povezanih sa pušenjem – navodi dr Bojanić.

– U Vojvodini godišnje od raka pluća oboli oko 1.400 ljudi, a umre njih 1.200. Među obolelima je 66 odsto iz urbanih sredina i pušači su, devet odsto je nepušača, a 27 procenata obolelih su nekadašnji pušači – kaže dr Snežana  Bojanić.

U trećoj grupi kriterijuma su bivši pušači koji su prestali da puše pre manje od 10 godina, a kao aktivni pušači su imali već navedene pušačke navike.

– Cilj projekta je rano otkrivanje tumora pluća male veličine, koji su u prvom ili drugom stadijumu, odnosno koji mogu da se operišu. Na žalost, takvih je mali broj i više je onih koji su otkriveni u trećem “B” ili četvrtom stadijumu, kada više ne mogu da se operišu. Cilj je da ranim otkrivanjem smanjimo smrtnost za 20 odsto, jer se kod nas na Institut za plućne bolesti samo 15 odsto ljudi javi u početnom stadijumu. Petogodišnje preživljavanje kod svih obolelih od raka pluća je 10 odsto, u SAD je to 18, a u Evropi 12 procenata. Još jedan razlog za pokretanje projekta je što je ukupan broj kod nas porastao za 12 odsto, a broj obolelih žena veći je za 50 odsto u odnosu na ranije – napominje dr Bojanić.

U skrining program se ulazi tako što izabrani lekari u domu zdravlja pacijentima ponude da učestvuju. Ukoliko prihvate, pozivaju se u Institut za plućne bolesti, odnosno odnedavno u Opštu bolnicu u Subotici, gde se snimaju niskodoznim skenerom. Dr Bojanić kaže da snimanje traje desetak sekundi, a isporuka zračenja je manja od one na mamografskom pregledu. Izveštaj snimanja dobijaju izabrani lekari, a ukoliko se otkrije neka promena na plućima, pacijenta pozivaju u bolnicu na dalje dijagnostičke preglede. Učesnicima se u okviru skrininga nudi i odvikavanje od pušenja, a dr Bojanić kaže kako to prihvata zanemarljiv broj ljudi.

– U Institutu za plućne bolesti Vojvodine radi multidisciplinarni tim, koji donosi odluku o svakom pacijentu ponaosob. U njemu su torakalni hirurg, torakalni radiolog, pulmolog onkolog i pulmolog bronhoskopista. Oni razmatraju svakog pacijenta koji ima neku promenu, a nisu sve promene maligne i neka stanja treba da se prate – ističe dr Bojanić.

Prema njenim rečima, rak pluća je u poslednjih 100 godina od retke bolesti evoluirao u globalni problem. Godišnje u svetu oboli dva miliona, a umre 1.800.000 ljudi od tog karcinoma. Učestalost raste sa godinama i što su ljudi stariji, veća je verovatnoća da će oboleti. Najčešće se javlja posle 55. godine, a prema izveštaju GloboCam, Srbija uporno drži drugo mesto u Evropi, iza Mađarske, po broju novoobolelih.

– Problem je što je ovaj karcinom veoma opasan, brzo raste i rano metastazira, a nema neke specifične simptome, pa se kasno otkrije – naglašava dr Bojanić.      

 Ljubica Petrović