(FOTO/VIDEO) STABLA na Fruškoj gori IZMRVLJENA U ČAČKALICE, DIVLJAČ NAPUSTILA LOVIŠTE, oluja napravila nesagledivu štetu

Po rečima vršioca dužnosti direktora JP „Nacionalni park Fruška gora“ Živka Cvetkovića, računa se da je načinjena šteta u visini godišnjeg etata koji to preduzeće ima za eksploataciju, a to je 50.000 kubnih metara.

– Pretrpeli smo ogromne štete u šumarstvu – kaže v.d. direktora Živko Cvetković. – Iz te računice izuzeta su delemična oštećenja. Stručne službe su dobile zadatak da nakon procene štete, sledeće sedmice, počnu da rade sanacione planove i da vidimo na koji način ćemo uspeti narednih godina da otklonimo posledice. Šteta u lovištu i uzgajalištu moći će  možda u naredna dva meseca da se otkloni, ali u šumarstvu će to biti mukotrpan posao koji će trajati godinama.

Cvetković napominje da je Fruška gora stradala tokom oba olujna dana. Kako kaže, stabla su padala  na sve strane.

U prvoj olujnoj noći, po Cvetkovićevim rečima, najviše je stradalo lovište Vorovo, odnosno ograda duga 40 kilometara. Na svakih 30 do 40 metara je palo stabalo na žicu, što je deo divljači iskoristio da napusti ograđeni deo lovišta. Zbog popadalih drveta radnici nisu mogli na vreme da se probiju do hranilišta da nahrane životinje i one su, budući da u blizini ima neovršenih pšeničnih polja i polja pod kukuruzom koji je u fazi mlečne zrelosti i primamljiv za ishranu divljači, krenule u atare. 

– Koliko smo mogli, smanjili smo odliv divljači. Verujemo da je dobar deo  napustio ograđeni deo Vorova i izašao u atare sela i opština koja se naslanjaju na Frušku goru. Na uzgajalištu Ravni gde su nam evropski jeleni i bizoni, tokom prve noći drva su takođe popadala po ogradi. Bizone smo našli pola do kilometar daleko od ograde. Uspeli smo svih pet da vratimo  i zatvorimo, a koliko je jelena napustilo uzgajalište nismo još utvrdili. Nadamo se da ćemo posle sanacije ograde deo jelenske populacije vratiti, ali sigurno je da će određen broj ostati u otvorenom delu lovišta – dodaje Cvetković.

U otklanjanju posledica oluje na uzgajalištu i lovištu od 19. do 21. jula učestvovalo je 30 ljudi,  destak iz čuvarske službe, isto toliko lovočuvara, dok su ostatak činili zaposleni iz radnih jedinica, obučeni da rade sa testerama.

– Na  prvoj i drugoj vanrednoj sednici Pokrajinske vlade nakon nevremena prezentovani su podaci o šteti koju je Nacionalni prak pretrpeo – napominje Cvetković. – Molio sam Vladu i Štab za vanredne situacije da pomognu koliko mogu. Uključeno  je dvadesetak ljudi sa motornim testerama u saniranje štete u Bačkoj Palanci, Novom Sadu i prigradskim naseljima, a  mi sa  naših tridesetak zaposlenih nastavljamo unutar Nacionalnog parka da radimo isti posao. Pokrajinska vlada je pokazala puno razumevanja za situaciju u kojoj smo se našli. Procenjuje se da je šteta na lovno-tehničkim objektima u Lovištu Vorovo  i uzgajalištu Ravni 25 miliona dinara. To je suma potrebna da se oštećenja otklone da ne bi sva divljač  izašla iz ograđenog dela čime bi se načinila dupla šteta. Mi bismo ostali bez divljači, a ona bi u atarima nanela štetu usevima. Imamo obećanje Pokrajinske vlade da će nam na sednici ovih dana odobriti 25 miliona da bismo od ponedeljka krenuli u sanaciju.

Cvetković kaže da je dobra okolnost u ovoj situaciji što je u svim okolnim opštinama proglašena vanredna situacija, što Nacionalnom parku olakšava funkcionisanje jer ne mora da sprovodi postupak po Zakonu o javnim nabavkama, čime dobija na vremenu. On se nada de će zbog toga uspeti već sledeće sedmice da započne obuhvatnije saniranje štete na lovištu, a  potom i izradu sanacionih planova koji moraju da  dobiju saglasnost Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede.

– Kao korisnik i upravljač, mi moramo da sprovodimo mere sanacije, što iziskuje ogromne troškove. Imaćemo u tome pomoć Pokrajinske i Republičke vlade, Ministarstva poljoprivrede... Svesni smo da ne možemo da očekujemo podršku u meri koja je nama potrebna, ali svaka pomoć je dobrodošla. Mi ćemo naše snage usmeriti u sanaciju i ispravljanje elementarne nepogode koje nas je zadesila, ali iz koje smo izašli bez povređenih niti među radnicima, niti među putnicima. Nemamo veliku štetu na objektima u radnim jedinicama i to ćemo sopstvenim snagama sanirati – dodaje naš sagovornik.

Prve olujne večeri renyeri - čuvari prirode i lovočuvari su odmah priskočili u pomoć onima koji su se zadesili na Fruškoj gori jer su svi putevi bili neprohodni. Petnaestak vozila je bilo zarobljeno, a u jednom od njih majka sa detetom, do kojih im je trebalo oko četiri sata da stignu.

–  Trebalo nam je 15 do 20 časova da oslobodimo samo Grebenski put i da ga privedemo koliko-toliko nameni, odnosno da može da se njime odvija saobraćaj – napominje Cvetković. – Nakon toga smo krenuli u raščišćavanje ostalih puteva koji vode ka ovom putu. Dva dana je trajala intervencija na putnoj infrastrukturi pod čim se podrazumeva samo uklanjanje stabala da može saobraćaj da funkcioniše. Tek nakon toga smo se pozabavili štetom u radnim jedinicama.

Direktor Nacionalnog parka kaže da su stabla topole u radnoj jedinici Bočin uz Dunav pretrpela totalnu štetu. Po njegovim rečima, stabla su pretvorena u čačkalice, samlevena i moraće da se poseku i prodaju kao celuloza, a u narednom periodu da se otpočne pošumljavanje pri čemu su troškovi enormno veliki, a eksploataciona vrednost šume gotovo nikakva. Najmanje štete su  pretrpeli Sremski Karlovci u delu koji se naslanja na Stražilovo.

– Skrenuo bih pažnju građanima pošto se i u narednom periodu najavljuju olujne nepogode da se uzdrže odlaska na Frušku goru u tim trenucima i ne rizikuju svoj niti živote onih koji bi u slučaju potrebe pritrčali da im pomognu. Apelovali smo na razne načine i pred ova dva olujna nevremena da se ne upućuju na Frušku goru dok nepogoda ne prođe. Drugog dana čekali smo u pripravnosti i nadali se da nećemo morati da intervenišemo, ali smo uprkos apelima morali da izađemo na teren jer smo imali zarobljene ljude – kaže Živko Cvetković.

Zorica Milosavljević