PREČANSKA LEKSIKA Keša

Baš i bukvalno jer najjednostavniji test fizičkih sposobnosti, takozvana skočnost, moć pobede nad Zemljinom težom, pokazuje da već posle četrdesete letovi naglo padaju, na kraju postaju sasvim nemogući.

Reč keša je zajedničko, pogrdno i posprdno ime za dva nekada dobra poznanika i prijatelja – čoveka i konja. „Šta je našla u tom matorom keši, cela je se familija odrekla, a ona ni ne haje“, vekovima je bila ključna rečenica u opisu postupaka lakomislenih devojaka ili mladih žena koje su se prevarile da umesto vršnjaka izaberu za partnera muškarca mnogo starijeg od sebe. To nikada nije bio baš redak slučaj, naročito u sredinama velikih socijalnih razlika, ali se događao i u socijalizmu, gde su razlike među muškarcima činili još i položaj, moć, uticaj a ne samo novac. Jer, biti matori keša nije uvek značilo i da nisi perspektivan. Dokaz – vic iz saune, verovatno američki. Dakle, ćaskaju dvojica prijatelja, pa se jedan jada: „Zapatio sam baš slatku plavušu, tu oko pedesetih, ali me muči dilema – da li da joj priznam da imam sedam banki ili slažem da sam pred penzijom”. Drugar ga pita: „A da li ona zna da si ti milioner?” „Zna, to sam joj, ipak, rekao”. „Pa kaži joj, onda, da imaš preko osamdeset”, glasio je savet, zlata vredan. Dakle, keše ipak nisu sasvim otpisane. Čak ni u konjskom svetu: vredi im nešto bar koža!

Za konja-kešu (ipak je to reč njihova) kaže se još da je – raga, kljusina, mrcina, ragetina, crkotina… Obično je još i karakušljiv, neretko i štrumpiran, raváni (gazi kao po jajima) jer su mu propala kopita pa žabicom dodiruje kaldrmu. Karakuš je konjska bolest, upala skočnog zgloba zadnjih nogu. Ispod ključa i na samom kolenu konju se stvore izrasline, čvorovi, meki (vodeni) ili tvrdi, pa zbog njih, ali i zbog bolova, vuče noge, krivi ih, uopšte, jedva ide. Veterinari znaju da ima hronični artritis s deformacijama, ali i oni koriste izraz – karakušljiv konj. Ako slične problem ima i s prednjim nogama, onda je štrumpiran. Englezi kažu – no fut, no hors - pa takvog konja ne možeš prodati, osim za klanje ako nije stigao i da mnogo izmršavi.

Čovek-keša je, pak, čašćen s mnogo više imena. On je starkelja, matorac, takođe mrcina i još živi leš, a ako ima problema s pamćenjem, onda je i laponac. Ne zbog porekla ili zanimanja (recimo, odgajivač irvasa) već zato što je izlapeo. Najkraće, ničeg lepog u čašćavanju izrazima matorog homo sapiensa i kabalusa.

Glagol kešati je pozajmljen iz beogradskog slenga i znači vešati se odostrag na tramvaj radi besplatne vožnje, uvek sasvim kratke. Taj sport je bio omiljen neko vreme i u Novom Sadu, dok smo imali tramvaje, ali se na njega nije gledalo baš blagonaklono jer nismo imali pojma kakvi će sve ekstremni sportovi tek uslediti.

Pavle Malešev