KAKO DO SRPSKOG PASOŠA Nekada egzotika danas nova realnost EVO KOJA SU ZVUČNA IMENA upisana u knjigu državljana Srbije
Do pre tridesetak godina, pojavljivanje stranaca u našoj zemlji bila je prava egzotika – tek poneki turista, student, stručnjak ili umetnik, dok smo u to vreme angažovanje stranih sportista još uvek smatrali potpuno neprihvatljivim za sportsku naciju kakvom se i dalje nazivamo.
Nekada je dolazak Rusa u našu zemlju značio otvorene gepeke njihovih kockastih lada i moskviča iz kojih se prodavao jeftin alat, posuđe i druge kućne potrepštine, a starije generacije verovatno pamte prve strance u našem fudbalu, legendarne Kineze Điu i Liu koji su u sezoni 1988/89 stigli u beogradski Partizan što je u to vreme bila prvorazredna medijska senzacija. Nekoliko godina kasnije započet je masovni dolazak Kineza u naše krajeve što nas je možda i pripremilo za ono što je usledilo u poslednjih nekoliko godina, a što je kulminaciju doživelo u poslednje tri.
Danas je situacija drugačija, pa recimo na svega par stotina metara šetnje kroz centar Novog Sada, morate čuti barem tri do pet puta ruski jezik, a u istom intervalu ćete sresti barem jednog “lokalca” iz Azije. Afrike.... Razlozi njihovog boravka u Novom Sadu i generalno u Srbiji su različiti. Pretpostavlja se da je od izbijanja rata u Ukrajini, u Srbiju došlo između 150 i 200 hiljada ljudi iz Rusije i Ukrajine i većina ih je ovde došla sa kompletnim porodicama (uključujući i kućne ljubimce). Mnogima se svidela Srbija i žele ovde i da ostanu, dok se većina nada da će rat prestati i da će moći da se vrate svojim domovima.
Od Stivena Sigala do tajlandske premijerke
U poslednjih nekoliko godina bilo je više zvučnih imena iz sveta zabave, sporta i biznisa koji su upisani u knjigu državljana Srbije. Među njima su recimo glumci Stiven Sigal i Ralf Fajns, dok smo inače vrlo uspešan rvački sport obogatili sa nekoliko rvača i trenera koji su azerbejyansku zastavu zamenili srpskom i čak i osvojili dosta medalja za Srbiju, uključujući i odličja na Olimpijskim igrama. Državljanstvo Srbije je dobilo i nekoliko košarkaša, fudbalera i rukometaša, ali niko od njih još uvek nije zaigrao i za našu reprezentaciju.
Osim ovih, bilo je i nekih kontroverznih dodela srpskog državljanstva poput slučaja bivše tajlandske premijerke Jingluk Šinavatre kojoj smo dali državljanstvo u momentu kada je u matičnoj zemlji već bila osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, kao i slučaj Muhameda Dahlana, bivšeg vođe palestinskog Fataha, zbog čega su Srbiji uručene protestne note.
Na migrante iz Afrike i Azije smo se već uveliko navikli obzirom da svetska migrantska kriza traje već nekoliko godina, ali novost u poslednje dve godine su Indijci i Pakistanci kojih je na privremenom radu u Srbiji blizu 10 hiljada, dok najnoviji talas uvoza radne snage stiže poslednjih meseci čak i sa daleke Kube.
Iako nema preciznih podataka, definitivno u ovom trenutku u Srbiji boravi i do 300 hiljada stranaca (oko četiri odsto ukupnog broja stanovnika) iz svih krajeva sveta među kojima je sve više onih koji bi ovde i da ostanu zbog čega je država počela da radi na regulisanju njihovog statusa i uslova pod kojim mogu boraviti u Srbiji i u krajnjem slučaju postati državljani naše zemlje.
Pre nekoliko dana, Skupštinski odbor za odbranu i unutrašnje poslove usvojio je predlog izmena i dopuna Zakona o strancima i Zakona o državljanstvu, kojima je olakšana i ubrzana procedura dozvole boravka i smanjena papirologija. Najveća novina predloženih izmena i dopuna Zakona o strancima je što je omogućeno da se i boravišna dozvola i radna dozvola dobiju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, čime je proces pojednostavljen i radnicima i poslodavcima, koji mogu podneti zahtev za boravak i rad više stranih državljana o?ednom.
Predviđeno je i da radna dozvole vredi tri godine, a ne jednu, kao do sada, a stalno boravište stranac može dobiti posle tri godine, umesto pet, što je važeći propis. Novina je i da će vize za ulazak u Srbiju biti izdavane u elektronskom formatu, što će olakšati dolazak državljana onih zemalja u kojima Srbija nema diplomatsko-konzularna predstavništva.
Izmenama Zakona o državljanstvu olakšan je upis u knjigu državljana, a stranac može postati državljanin Srbije posle tri godine stalnog boravka, dok supružnici državljana Srbije koji nemaju stalno boravište u Srbiji, državljanstvo mogu dobiti nakon 10 godina braka.
Niko Perković