NOVOSAĐANI TRČE DO MANASTIRA OSTROG Ruta od 554 kilometra u humanitarne svrhe

Naime, pred jesen će imati svoj maraton od 554 kilometra, kada će trčati od Novog Sada do manastira Ostrog, a novac koji prikupe tokom tog puta proslediće u humanitarne svrhe. Kako je Rakić rekao za „Dnevnik”, zimus su došli na ideju da trče do Bačke Palanke, s obzirom na to da su obojica sportisti od malih nogu, te im treninga i spremnosti ne manjka, a kada su videli da su izdržali sa manjim posledicama, tako su se odlučili za ovaj veliki izazov.

– Plan je da do manastira stignemo za sedam dana, što bi značilo da bismo svaki dan trebali pretrčati 80 kilometara i siguran sam da mi to možemo – kaže Zoran. – Naročitu nam snagu daje to što želimo da uradimo nešto zarad višeg cilja. Nakon Bačke Palanke osetili smo bolove i manje druge posledice, ali se nismo specijalno pripremali za trčanje. Poneli smo i rančeve sa vodom i hranom, ne razmišljajući da će nam to biti dodatni teret. Brzo je sve prošlo, a nama je taj potez dao vetar u leđa i od tada se ozbiljnije pripremamo svaki dan. 

Za trčanje tako duge kilometraže potrebni su meseci i meseci pripreme, ali ova dva momka nemaju straha, jer su u sportu od kada znaju za sebe. Marko je svoj životni put odabrao u borilačkim veštinama predajući se boksu, te je već napravio uspešnu profesionalnu karijeru. Zoran je svoje sportsko opredeljenje do skoro video u fudbalu predano ga igrajući, ali sudbina ga je od nedavno preusmerila na drugi put, te menja kopačke za bokserske rukavice. Svaki dan obojica imaju redovne treninge, ali i pored toga, svoje slobodno vreme iskoriste uz mnogo fizičke aktivnosti.

– Kroz sport i obaveze napreduješ i u psihološkom smislu, postaješ jači, pa u našim glavama granice ne postoje – priča Marko Stanković. – Na treninzima trčimo, ali to je oko 12 kilometara i uglavnom smo fokusirani na snagu. Imamo naravno i kondicije, ali je ovo sada što želimo da uradimo nešto potpuno drugačije. Zato smo počeli da trčimo svaki dan i kako vreme odmiče, tako povećavamo kilometražu i uspevali smo da istrčimo 30 do 40 kilometara, a pritom sigurno izgubimo oko 3.000 kalorija, što je oko tri kilograma. Krenemo oko osam ujutru pa do podneva. S obzirom na to da nam dobro ide i ne umaramo se previše, povećali smo rutu i sada trčimo  50 kilometara. Logistika oko ishrane takođe mora da se odradi, a s obzirom na to da nam je za ovo potrebno dodatno “gorivo”, tu ne sme biti greške.

Obojica su inače pobožni momci, a manastir Ostrog jedan je od najvećih svetinja, te je prirodno došla i ciljna odluka. Podršku imaju, kaže Marko, zahvaljujući njegovim sponzorima u svetu boksa, a to su BK „Bačka Galens” i Hotel „Zlatibor”.

– Sa njima treba da napravimo strategiju i potpunu logistiku oko celokupnog projekta, od određivanja rute i mesta na kojima ćemo praviti pauze za odmor ili neki zalogaj, do nabavke adekvatne opreme koja nam je potrebna za taj poduhvat – ističe Stanković, dodavši da se za tako dugu i izazovnu stazu ne može koristiti bilo kakva obuća. – Nas dvojica planiramo na koliko kilometara ćemo praviti pauze, da li ćemo trčati dva puta po četrdeset, ili je bolje napraviti tri pauze i slično. Sa sponzorima sam se dogovorio da istražimo mogućnost da u svakom većem mestu postavimo stanice sa hranom i pićem, jer ne želimo ovaj put da imamo bilo kakav teret, sem nas samih. Razmatramo i mogućnost da neke deonice pretrčimo i noću. Tokom celog puta ćemo imati pratnju, jer naravno da na terenu ne znamo šta nas čeka i uvek može doći do nepredviđenih situacija.

Plan je da krenu u septembru ili oktobru, jer Marko krajem avgusta ima meč, za koji se takođe dodatno već sprema. Do tada ima vremena, pa će pred sam put videti na koji način će prikupljati novac, kao i to kome će on biti u tom momentu najpotrebniji.

Neki prijatelji su im velika podrška od samog starta, dok su pojedini skeptični po pitanju realnosti postavljenog cilja, ali se Marko i Zoran ne obaziru na negativne misli. Sigurni su u sebe, jer imaju razloga da istraju u svojoj humanoj misiji i tako možda daju primer drugima da imaju više empatije prema drugima. 

I. Bakmaz