Robot završava Betovenovu simfoniju!

Harvi Mejson je za zvanični „Gremi“ sajt izjavio da će veštačka inteligencija definitivno imati udela u oblikovanju budućnosti i da će sigurno postati deo muzičke industrije kao i celog društva te je neophodno da se postave granice kako bi dodela nagrada bila fer i poštena. On takođe navodi: „U ovom trenutku ćemo dozvoliti slanje muzike i sadržaja sa veštačkom inteligencijom, ali nagrada će biti dodeljena samo kreatorima koji su dali svoj kreativni doprinos u odgovarajućim kategorijama“.

Izvođači nastali pomoću veštačke inteligencije neće moći da dobiju nagradu, što bi značilo da popularna Mikela, ukoliko to poželi, neće moći da osvoji „Gremi“. Mikela je pop zvezda i instagram senzacija koja je nastala uz pomoć kompjuterski generisane grafike (Computer- Generated Imagery). Pored toga što je popularna influenserka koja na Instagramu broji 2,8 miliona pratilaca, njene pesme na platformi Jutjub dostižu i do sedam miliona pregleda. Prisustvo Mikele na muzičkoj sceni predstavlja jedan potpuno novi pristup čitavoj muzičkoj industriji. Njen uticaj na publiku i njene pratioce je očigledan te i sam uspeh, koji je ostvarila, svedoči tome da se umetnost ne mora ograničiti isključivo na ljude i da veštački stvoreni likovi mogu biti autentični izvođači. Ovakva vrsta inovacija pruža različite mogućnosti tehnološkog napretka i otvara prostor za širenje granica kreativnosti, stvaranje novih žanrova i stilova na jedinstvene načine. Mikelino pojavljivanje u muzičkom svetu prikazuje promene koje su se dogodile u industriji i koje su ostvarene korišćenjem veštačke inteligencije te i da je moguće stvoriti nove izvođače kao virtuelne likove. Dok iza Mikelinog glasa možda stoji stvarna osoba, na internetu su se pojavile i pesme za koje su ljudi mislili da predstavljaju proizvod njihovih omiljenih izvođača, međutim, stvarnost je potpuno drugačija. Veštačka inteligencija nas je upoznala i sa novim programima koji su u stanju da naprave potpuno novu muziku u kojima veštački generisani glasovi zvuče skoro identično kao glasovi svetski poznatih pevača.

Pesma „Srce u rukavu“ (Heart on my sleeve) privukla je pažnju publike odmah nakon objavljivanja. Iako zvuk podseća na glasove popularnog američkog repera Drejka i pevača Vikenda, istina je da je pesma, zapravo, proizvod veštačke inteligencije. Kada je u pitanju kreiranje ovakve vrste pesama i imitacija glasova već priznatih izvođača mišljenja su podeljena. Dok neki smatraju da je to budućnost, drugi pak misle da je to prelaženje granica. Filip Baloš smatra da je zabrinjavajuća činjenica to što pevači više neće morati da pevaju svoje pesme, te navodi: „Iako mi je zanimljiv ovaj novi trend na Tviteru i Tiktoku, gde Arijana Grande može da peva pesmu od Luke Bleka ili Lana del Rej pesmu od Lejdi Gage, smatram da je zastrašujuća pomisao da pevači više neće morati da pevaju svoje pesme, već da će moći da rade kompijuterski generisanu muziku“. Popularni di-džej, Dejvid Geta je, takođe, eksperimentisao sa veštačkom inteligencijom kada je korišćenjem ove tehnologije napravio pesmu koja sadrži glas inspirisan stilom repera Eminema. Geta je tom prilikom za Bi-Bi-Si izjavio da je potpuno siguran da budućnost muzike leži u veštačkoj inteligenciji ali samo u vidu alata.

Međutim, umetnica Tarin Sadern smatra da je veštačka inteligencija, pored alatke i vrlo moćan saradnik. Uz pomoć programa zvanog „Amper“, kojeg je koristila za komponovanje muzike, Sadern je publici predstavila prvi pop album koji je produkt veštačke inteligencije. Pozitivna strana upotrebe programa poput „Ampera“ ogleda se u tome da sada i ljudi, koji se ne bave nužno muzikom, mogu da eksperimentišu i istraže svoje umetničke potencijale na jednostavan način. Pored pozitivnih strana tu su i one negativne što potvrđuje i Baloš: „Veštačka inteligencija može biti alatka koja će nam pomoći u kreativnom smislu, dati neke nove ideje i ubrzati proces stvaranja muzike. Međutim, može biti i alatka koja će nam kompletno završiti proces stvaranja i neće nam dati prostora da se kreativno izrazimo.“ On takođe dodaje: „Ako smo mogli do sada bez veštačke inteligencije, možemo i u budućnosti“.

Evrovizija za veštačku inteligenciju

Urednica holandskog javnog emitera „VPRO“, Karen van Dijk, je 2020. godine došla na ideju da napravi takmičenje, po ugledu na Evroviziju, čiji će učesnici praviti pesme u kojima će koristiti veštačku inteligenciju. Ova zanimljiva inovacija spojila je 13 timova iz različitih krajeva sveta, Holandije, Australije, Belgije, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske i Švedske. Glasanje se odvijalo po evrovizijskom sistemu, dok je žiri, sačinjen od eksperata na polju veštačke inteligencije, glasao u zavisnosti od udela veštačke inteligencije u pesmama, publika je glasala na osnovu sopstvenog ukusa. Australijski kantautor i pevač Endru Džejms, poznatiji kao Čarlton Hil, i producenta Džastin Šejv pobedili su sa neverovatnim produktom zvanim „Prelepi svet“.

Izvanredan aspekt ove tehnologije ogleda se i u činjenici da je moguće vratiti muziku iz prošlosti. Obožavaoci klasične muzike sada mogu da čuju i nedovršeno delo čuvenog Ludviga van Betovena. Kada je Betoven preminuo, ostavio je deo svog nasledstva u vidu 40 skica za 10. simfoniju koja nikada nije dovršena, sve do sada. Tim koji je, sarađujući sa veštačkom inteligencijom, učestvovao u ostvarivanju ovog projekta čine eksperti iz sveta muzike i mašinskog učenja. Iako nikada neće zvučati identično i autentično kao originalna ostavština Betovena, veštačka inteligencija je, zajedno sa ljudima, uspela da napravi i učini sve ono čemu smo nekada mogli samo da se nadamo.

Ivana Japundža