SASVIM PRIRODNO I URBANO Noćna ježeva šetnja Novim naseljem
Urbanizacija sa sobom, osim višestambenih zgrada donosi i mnogo betona i asfalta pa je urbanizacija povezana sa potpiskivanjem prirode na sigurnu razdaljinu. Nažalost. Ipak, ako se prirodi ostavi šansa, može da se i prilagodi novim uslovima.
Tako noćobdije koji zađu u blokovsko zelenilo na Novom naselju, delu Novog Sada, mogu da naiđu na ježeve. Oni sačekaju da se šetači smire, pa i oni izađu da protegnu svoje četiri noge i bezbroj bodlja.
Jež je mali sisavac poznat po svojim bodljama koje služe kao zaštitni oklop. Iako ježevi uglavnom povezivani sa ruralnim područjima, gde imaju dovoljno prostora i hrane, nije neuobičajeno da se prilagođavaju urbanim sredinama. Oni su sposobni da se snalaze u različitim okruženjima, uključujući parkove, bašte i čak gradove.
Jedan od razloga zašto ježevi mogu opstati u urbanoj sredini je njihova sposobnost da se hrane raznovrsnom hranom. Iako se pretežno hrane insektima, ježevi takođe jedu voće, povrće i male kičmenjake poput guštera i zmija. U urbanim područjima, gde ima puno bašti i rascvetalih biljaka, ježevima je na raspolaganju obilje hrane.
Još jedna prednost ježeva je njihova sposobnost da se prilagode i pronađu sigurno sklonište. Oni često koriste gusto žbunje, prostor ispod terasa ili čak napuštene rupe za sklonište i gnezdo. Ova mala noćna stvorenja su vrlo vešta u skrivanju i izbegavanju opasnosti.
Ipak, upozoravaju stručnjaci, važno je imati na umu da su ježevi ipak divlje životinje i trebamo ih posmatrati iz daljine. Ne bi trebalo da ih hranimo ili diramo, već da im pružimo dovoljno prostora da nastave svoje prirodne aktivnosti.
Ako susretnete ježa a on se ukoči, budite sigurni da ne želi da mu smetate. Ako mu ne budete prilazili, on će nastaviti svojim putem. I ti bliski susreti lep su znak da priroda može postojati čak i usred betonske džungle, da divlje životinje mogu pronaći svoj dom čak i u urbanoj sredini.