DNEVNIK OTKRIVA: Kokaina sve više na novosadskim ulicama

U značajnom procentu se zloupotrebljava i ekstazi 10,7  odsto, LSD 3,6 procenta, dok je učestalost konzumiranja heroina kod ispitanih 0,7 procenata.

Direktor Specijalne bolnice „Vita“ Milan Vlaisavljević, je za „Dnevnik“ juče rekao da istražvanje pokazuje da je direktna ponuda psihoaktivnih susptanci dovela do toga da je i veći procenat onih koji je i probaju, a ono što zabiranjava je i veća zloupotreba kokaina.

- Pre šest godina kokain je bio na nekih 4, 5 procenata onih koji ga zloupotrebljavaju, sada je na 14,5 posto – kaže Vlaisavljević.

Podaci da 62,8 procenata  mladih poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge i da je njih čak 60,3 procenta bilo direktno ponuđeno sa nekom drogom govore i dalje o visokom nivou dostupnosti i sam tim i izloženosti mladih drogama, kao i sve manjoj socijalnoj inhibiciji ovakvog ponašanja vidljivoj u sve otvorenijoj ponudi drugih s drogom.

Prema nezvaničnim podacima nama dostupnim, kokainu je u poslednjih nekoliko godina skočila cena, pa je sada gram lošije robe 60 evra, a ne 50 kako je bio slučaj 2022. Tokom pandemije nije bilo ni nestašice ni problema oko nabavke belog praha, a gram bolje robe, odnosno čistije i boljeg kvaliteta premašuje cenu od 120 evra.

- Ove okolnosti su svakako i jedan od osnovnih generatora širenja zloupotrebe droge kod mladih. Jednako tako možemo govoriti i o nedovoljnoj pripremljenosti mladih na ovaj nivo izloženosti drogama kroz prisustvo brojnih zabluda i predrasuda. Mladi su skloni rizičnim stavovima da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez težih i dugoročnijih posledica, povremeno u posebnim prilikama što podržava čak 41,3 posto ispitanika ili su skloni da opravdavanju podele droga na lake i teške u čak 76,5 procenata slučajeva u ovom istraživanju. Slični rezultati su dobijani i prethodnih godina – pojašnjava Vlaisavljević.

Kada daju opravdanje da je nešto lakše i pomisle da je moguće imati kontrolu nad tim, mladi neretko kalkulišu da u nekim za njih posebnim prilikama  probaju neku od supstanici.

- Ako se to desi, naravno rizik je nemerljiv jer niko, apsolutno niko ne može da garantuje da „probanje“ neće prerasti u učestalu zloupotrebu i završiti se sa nekim od oblika bolesti zavisnosti ili da će naići na neku drogu iz „kućne laboratorije“ i sa jednim, pojedinačnim uzimanjem ugroziti svoj život. Zbog toga je važno, pre svega kod mladih, raditi na razbijanju upravo ovih najčešćih zabluda o drogama – kaže Vlaisavljević,

U istraživanju je sagledavan i način na koji se mladi informišu o drogama i bolesti zavisnosti, a rezultati su pokazali da su roditelji, odnosno porodica prisutni svega u 10 posto kao izvor informisanja, a slično je i sa drugim autoritetima kao što su škola, lekari sa 10,4 posto.

Nešto učestaliji izvor informisanja je socijalno okruženje, odnosno društvo mlade osobe sa 18,9 posto. Kao dominantan izvor informisanja sa više od 60 posto se javljaju uopšteno mediji, pri čemu je manji uticaj takozvanih tradicionalnih medija (TV, radio, štampani mediji) sa nekih 12,5 posto, dok je ostatak od 48 procenata vezan za informisanje preko interneta i dominantno društvene mreže sa 25,5 posto uticaja.

VLAISAVLJEVIĆ: Pacijenti sve mlađi, a lečenje traje godinama

- U našu bolnicu dolaze sve mlađi pacijenti. Specifično je da oni koji dolaze kod nas imaju decenijiski staž zloupotrebe i zatraže pomoć u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Tu su već prisutni brojni problemi, promene i teži je izlazak. Zatim, primećujemo kod mlađih pacijenata da oni ne biraju koje će supstance zloupotrebljavati, već uzimaju ono što im je dostupno. Tu je: alkohol, kokain, amfetamin, a kasnije formiraju zavisnost ka jednoj supstanci – kaže Vlaisavljević.

Nema kaže on čarobnog štapića, ali izlaz postoji, te je nakon višegodišnje zloupotrebe potrebno mnimum jednogodišnje lečenje.

- Individualne su potrebe pacijenata. Ne postoji razlog da se problem ne reši ali pod uslovom saradnje i posvećenosti kako pacijenta tako i njegove neposredne okoline, najčešće porodice – zaključuje Vlaisavljević.

- Ove okolnosti bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom kreiranja preventivnih programa namenjenih mladima. Specijalna bolnica „Vita“ svake godine sprovodi istraživanja na teme rizičnih oblika ponašanja mladih sa posebnim akcentom na zloupotrebu droga, alkohola i kockanja u cilju podizanja svesti o štetnosti i posledicama ovakvih oblika ponašanja – zaključio je Vlasiavljević.

U susret Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe droga, Specijalna bolnica „Vita“ je već osmi put sprovela je istraživanje o rizičnim oblicima ponašanja mladih. Ispitivanje je sprovedeno početkom juna 2023. godine na uzorku od 400 mladih starosti od 15 -30 godina na teritoriji Novog Sada, metodom slučajnog uzorka.

Kokain najčešće stiže u Srbiju iz Zapadne Evrope tako što se krijumčari u teretnim vozilima, autobusima i drugim, putničkim prevoznim sredstvima, krijumčarskim rutama iz pravca Hrvatske, Mađarske i Crne Gore. Čistoća kokaina koji se krijumčari u Srbiju prilično je visoka i kreće se od  35.000 evra do 50.000 za kilogram. U pojedinim slučajevima, kokain avionom prenose „mule“ ili „gutači“ (gutanje ili skrivanje droge u telesnim šupljinama). Jedan od vidova krijumčarenja jesu i poštanske pošiljke, kada su i pošiljalac i primalac obično lica s falsifikovanim dokumentima.

Prema podacima MUP-a, policija je prošle godine zaplenila 45,8 kilograma kokaina.

S. Aničić Ilić