TRAGANJE ZA OSTACIMA PANONSKOG MORA Evo gde Vojvođani traže spas od vrućina
Mada bezmalo do poslednjeg dana nije tako izgledalo, leto je ipak zvanično stiglo, u velikom stilu, sa temperaturom tipičnom za najtoplije godišnje doba. Nekima se može učiniti da je u odnosu na poslednje dane proleća to naglo i značajno otopljenje, ali ne zaboravimo da smo se svi nakon predugog kišnog perioda sa kolebanjem žive u Celzijusovoj skali na granici proseka za taj period godine, veoma obradovali suncu.
Nekoliko dana od kalendarskog početka leta i temperatura rečne vode, barem kada je reč o Dunavu u Novom Sadu, dostigla je poželjna 22 stepena Celzijusa, pa se polako stiču uslovi za dugo priželjkivano kupanje i leškarenje na suncu.
Novosađani se u tom pogledu privilegovani jer kroz njihov grad prolazi Dunav, na čijoj obali se nalazi nekoliko plaža, od kojih je Štrand najlepša i najveća, i nalazi se u sistemu održavanja JKP „Gradsko zelenilo“.
Opremljena svom potrebnom infrastrukturom za ugodan i sadržajan boravak posetilaca svih uzrasta pod čim se podrazumeva i ugostiteljska usluga, igrališta i tereni za sportove, leti je Štrand valjda najposećeniji deo Novog Sada.
Osim ove uređene plaže na kojoj o bezbednosti kupača i posetilaca brine spasilačka služba, žiteljima je na raspolaganju još nekoliko „divljih“ na Dunavu. Popularne plaže su Šodroš, Bećarac, Kerećak (Kereća plaža) i Oficirac. Daleko su od uređenih, ali mnogi vole da odlaze upravo na takve da bi izbegli ponekad nesnosnu gužvu na Štrandu, glasnu muziku i možda još po nešto. Na izdašnoj dunavskoj obali na teritoriji Novog Sada ima mesta i za nudiste. Oni su parče peščane plaže za sebe pronašli na Kamenjaru i nedaleko od Oficirca. Onima koji preferiraju bazensku vodu u Novom Sadu su na raspolaganju otvoreni bazeni na Spensu i Sajmištu.
Belocrkvanska jezera česta destinacija
Poslednjih godina među Vojvođanima, a odvajkada među lokalcima, popularna letnja destinacija na kojoj može da se uživa u kupanju jesu Belocrkvanska jezera. Kompleks se sastoji od sedam jezera, od čega su četiri pogodna za kupanje: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Belocrkvanska jezera su veštačka jezera, nastala iskopavanjem šljunka sa dna Panonskog basena. Voda je prozirno zelena, a plaže peščane – osim u slučaju Glavnog jezera s modernijom infrastrukturom, koje ima i vaterpolo igralište.
Dva mesta na kojima će i ovog leta najveći broj Zrenjaninaca tražiti spas od vrućina i razonodu u vodi jesu popularno kupalište Peskara i otvoreni gradski bazen. Dok je ulaz na Peskaru besplatan, kao i svih minulih godina, karte za bazen se naplaćuju, ali su cene ostale iste – za odrasle iznose 170, a za decu do 12 godina 80 dinara. Otvoreni gradski bazen u Zrenjaninu počeo je da radi u sredu.
– Popravljena je cirkulaciona pumpa na malom otvorenom bazenu. Takođe, ofarban je deo školjke velikog i kompletna školjka malog bazena, kao i betonske površine i klupe. Odrađena je dezinsekcija travnatih površina i zamenjena trska na svim suncobranima. Prema nalazima Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, voda je bakteriološki i hemijski ispravna i zbog toga smo odlučili da startujemo sa radom – rekao je direktor Javne ustanove „Sportski objekti“ Danijel Šebez.
Iz ove ustanove poručuju da je, ukoliko želite da pobegnete od letnje vrućine i provedete kvalitetno vreme na otvorenom, otvoreni gradski bazen pravo mesto za vas.
„Ova oaza zabave nudi sve što vam je potrebno da se rashladite, opustite i provedete nezaboravne trenutke sa prijateljima i porodicom tokom letnje sezone“, poručuju iz ustanove i dodaju da je radno vreme bazena od 11 do 18.30 časova, a vikendom od 10 do 18.30 sati.
Ružičasto jezero u Pačiru
Vojvođanska atrakcija od pre nekoliko godina je jezero u banji Pačir, na teritoriji Bačke Topole, udaljenoj od Subotice 30 kilometara. Njegovoj atraktivnosti doprinosi ružičasta boja vode koja dolazi s dubine od 1.400 metara i bogata je različitim mineralima. Osim što je slana, voda izuzetno blagotvnorno deluje na imunitet i zdravlje uopšte. Leti je na raspolaganju kupanje u jezeru, ali i u dva zatvorena bazena u obliku malih jezera, čije je dno popločano oblim kamenjem.
Osim u bazenu ili u veštačkom jezeru na Peskari, neki ovdašnji žitelji odlazak na egzotične destinacije i brčkanje u morima kompenzuju i kupanjem u reci Tisi, na izletištu smeštenom kod Žabaljskog mosta, prema Novom Sadu. Jeste da je podalje od grada, i treba zapeti pedalama bicikla, sesti na motor ili za volan automobila, i zaputiti se tamo, ali oni koji posećuju ovo mesto vele da je tu daleko manja gužva nego na Peskari i da im upravo to godi. A mnogi ovde imaju i vikendice, tako da ne mozgaju gde će provesti godišnji odmor.
Izletište Babatovo na Tisi kod Elemira takođe je idealno mesto za beg od julskih i avgustovskih vrućina. Tamo su na raspolaganju kupalište, tereni za rekreaciju, malo, ali dobro opremljeno dečje igralište, i restoran „Babatovo“ na samoj obali reke, u debeloj hladovini.
Za razliku od Zrenjaninaca koji mogu da se kupaju u jezeru na Peskari, Subotičani su dugi niz godina uskraćeni za zadovoljstvo da se leti brčkaju u svom Palićkom jezeru. Iako je projekat zaštite biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš nakon pet godina doveo do poboljšanja kvaliteta vode, ona još uvek nije bezbedna za kupanje.
Bez obzira na činjenicu da u njemu nije moguće kupanje, Palićko jezero, biser Vojvodine, tačnije njegova obala je prilagođena za uživanje. Cela obala jezera je uređena, postoji dugačko i lepo uređeno šetalište, biciklističke staze, veliki broj sportskih terena, ugostiteljski objekti.
Da li će se Subitičani i posetioci ovog leta (o)kupati u Akva parku čija gradnja traje već neko vreme u blizini Muškog štranda na Palićkom jezeru, a završetak se odgađa, ostaje da se vidi. Prema poslednjim informacijama, šanse za to postoje, jer je kraj radova i puštanje u funkciju kompleksa najavljen za 31. jul.
Čortanovačka plaža sinula
Čuvena plaža na kojoj su snimani kadrovi kultnog filma “Varljivo leto 68”, koja se nalazi u Čortanovcima, prošle godine je uređena. Opština Inđija na čijoj teritoriji se nalazi, finansirala je uređenje koje je obuhvatilo uklanjanje šiblja, košenje trave, nanošenje peska, popravku dotrajalog i nabavku novog mobilijara za plažu. Sada plaža poseduje svlačionice, suncobrane, park za najmlađe, teren za odbojku… Na plaži se ispod svakog suncobrana nalazi mini foto izložba sa detaljima iz filma i zanimljovistima sa njegovog snimanja.
Nemaju žitelji najvećeg grada u Vojvodini posle Novog Sada sreće ni sa jezerom Majdan, koje nestaje, jer ne mogu ni u njemu da se kupaju, ali rado odlaze na sunčanje i opuštanje. Spas nalaze u samoj Subotici na Gradskom bazenu „Dudova šuma“ koji je valjda zbog nedostataka drugih mesta za kupanje leti uglavnom krcat. Postoji i nekoliko manjih bazena, ali su oni zatvorenog tipa. Dobri poznavaoci prilika kažu da Subotičani rado i često odlaze na jezero Zobnatica, koje je uređeno i pogodno za uživanje. Posećuju i plaže na Tisi u Senti, Kanjiži, Novom Kneževcu. Nije im stran ni odlazak u susednu Mađarsku, na bazene u banjskom kompleksu u Morahalomu, a posećuju i Akva polis u Segedinu.
Postoje, nažalost, mesta kraj reka, koja nemaju uređenu plažu. Takav slučaj je sa Sremskim Karlovcima. Međutim, za ono što se čovek nije postarao, jeste priroda. Na sred Dunava postoji ostrvo koje lokalno stanovništvo zove Majmunsko ostrvo, na kom se, kada se voda povuče, prostire dugačka peščana plaža, koja obara sve rekorde po broju poseta. Bolje upućeni kažu da je još pod vodom i da se za dve sedmice može očekivati da bude pogodna za leškarenje u pesku.
Najveća posećenost Dunavskih Maldiva ili Ko Čanga kako ga još nazivaju, je vikendom, kada se od parkiranih automobila ne može lako prići obali Dunava, a neretko se mogu videti i redovi za prevoz čamcima do tamo.
Lokalci su se postarali da u tom predelu netaknute prirode, oni koji dođu u improvizovanim lokalima mogu da popiju po koje osvežavajuće piće, čak i nešto pojedu. Ostrvo je vrlo popularno i kao mesto za žurke.
Iako se misli da je pre oko deceniju i po nastalo, prema podacima i sećanjima vremešnijih Karlovčana, mnogo je starije, samo je sada znatno veće. Ada, na kojoj su se Karlovčani kupali, se spominje čak u turističkoj brošuri iz 1930. godine. I onda je važio isti sistem za prevoz. Tada je, doduše, na karlovačkom parčetu obale postojala uređena plaža sa kabinama i korpama za neplivače, ali bez obzira na to, ostrvo je imalo i tada svoje poklonike.
Željko Balaban
Zorica Milosavljević