ŽIVKO KRSTONOŠIĆ, najstariji član sekcije veterana FK Vojvodina ZA DNEVNIK

Što kao neposredni organizator turnira, u poznim godinama u ulozi savetnika, uvek je uz mlade igrače koji traže put ka ostvarenju sopstvenih snova. Tek mu je, veli, 91. Jedva čeka da zajedno sa „Neštickim“  obeleži dva moćna jubileja, turnirovo poluvekovno trajanje i svoj 100. rođendan. Poklopili se datumi u koordinatama vremena.

-Malo ko je početkom 80-ih godina prošlog veka verovao da je moguće uspostaviti tradiciju na nivou koji smo mi najavljivali – priseća se čika Živko. –E, kada su počeli da pristižu pozitivni odgovori iz značajnih evropskih centara, tada je i postavljen osnov turniru koji živi 41 godinu. Kadetski uzrast je najosetljiviji u razvoju mladog čoveka i naši istomišljenici vrlo brzo su shvatili koliki može da bude značaj tog takmičenja, uz osnovnu ideju da negujemo sećanje na prerano izgubljen mladi život divnog čoveka i kvalitetnog igrača, kapitena mlade jugoslovenske reprezentacije, kakav je bio naš Steva. Turnir njemu u čast je ogledalo u kome se ogleda vrednost i bogatstvo Vošine tradicije.

Škola „Ilija Pantelić“ za primer

Spreman je bio Krstonošić i na razgovor o temi organizacije rada sa mladima, zavisno od njihovog godišta i uzrasta.

-Nekada smo, do seniorskog uzrasta, imali tri kategorije igrača: pioniri, kadeti i omladinci – poredi čika Živko. – Danas svako godište, a ima ih 10, ima svog trenera i takmičenje kome pripada. Vojvodinina škola, sa direktorom Duškom Grujićem na čelu, pravi je primer organizacije i rada sa mladima. Opredeljenje rukovodstva kluba da školu neguje i u njoj školuje buduće nosioce igre seniorskog sastava, ali i kadrove za evropsko fudbalsko tržište, pravi je način praćenja i primene savremenih evropskih i svetskih trendova modernog fudbala.  

U razgovor pod krošnjom drveta u krugu FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku uključuju se njegovi istomišljenici i saradnici, svi odavno penzioneri, ali duha vedrog i energijom spremnom da pripomognu i da savetima usmere: Dušan Bašić, Miodrag Jović i Svetozar Gatarić.

-Sugerišu mi da pomenem vreme sankcija, a ja bih radije da svedočim o lepim i vedrim temama – smeje se Krstonošić na dobacivanja po petnaestak godina mlađih veterana. – Ali dobro, mi smo turnir održali i osnovni motiv zadržali, uprkos teškoćama i pretnjama koje bi vremenom zapretile tradiciji za ponos. Uvek smo se rukovodili devizom da život pobeđuje, a kud ćete lepšeg primera za to od druženja na „Neštickom“.

Prisetio se Živko druženja sa Boškovom, Tozom, Maleševom, Sekerešom, Žaretom Nikolićem... Uz ta sećanja ide i njegov angažman u omladinskom pogonu Vojvodine.

-Ja sam tu, uz mlade naraštaje od 1976. godine – kaže naš sagovornik. – U omladinsku komisiju upao sam na predlog legendarnog Žarka Nikolića. Moja sestra se zabavljala s njim, kasnije se i udala za Žareta i ja tako, Sremac iz Vognja, upadnem u društvo te slavne generacije. Branio sam ja za Voganj. Bio sam visok i kažu meni aj ti na gol i tako postadoh golman bez i jednog treninga. A fudbal sam zavoleo još u predratno vreme. Iskradem se ja tako iz kuće u Vognju i peške u Mitrovicu na utakmicu Građanskog. Možda sam pet, šest godina imao. I izgubim se u varoši. Kasnije me žandarmi tražili.

Na insistiranje trojke pored njega da kaže kako je prošao kada su ga žandarmi kući doveli samo se grohotom nasmejao. Nije o tome svedočio, ali bilo je sasvim izvesno kako je prošao.

-Bilo je to vreme, tada i kasnije u poratnom periodu, kada su sva deca igrala fudbal. U toj masi, klupski skauti, kako se to danas kaže, prepoznavali su talente i dovodili ih u klubove. Danas, na moju veliku žalost, fudbalske škole pohađaju samo deca čiji roditelji mogu da plate članstvo, opremu, putovanja... To nije dobro, gubimo ko zna koliko talenata, mogućih naslednika igrača koji su proslavili klub, sredinu, pa i državu, na kraju krajeva. Moje je mišljenje i to da bi treneri trebalo više da puste na volju dečijoj mašti i improvizaciji, nego da ih sputavaju taktikom i šemama. Ima vremena za to. U tom uzrastu nikako ne bismo smeli da insistioramo na rezultatu po svaku cenu, nego na razvoju kompletne ličnosti, uz najlepšu igru koju je čovek mogao da smisli – poručio je Živko Krstonošić u razgovoru za „Dnevnik“, predajući se lepoti takmičenja mladih igrača i bogatstvu tradicije u čijem je nastanku učestvovao i njenom trajanju pomagao.

L.Bakmaz