NIZAK VODOSTAJ u jezeru Budžak rešen NABAVKOM PUMPE
ADA: Između Ade i Mola, ušuškano među njivama, nalazi se akumulaciono jezero Budžak, koje je, po nekim izvorima, do 1981. godine u stvari bila autohtona rečica od izuzetnog značaja za okolno stanovništvo.
Pošto je te godine podignuta brana, u Budžak je upumpana voda iz Tise i od tada rečica, celom svojom dužinom od 14 kilometara postaje akumulaciono jezero za navodnjavanje poljoprivrednih kultura.
Kako je za „Dnevnik” rekao predsednik Sportsko – ribolovačkog društva „Mol” Atila Baranj koji vode računa o njemu, nekada je ovo jezero uživalo veću popularnost, a najviše je bilo poznato po ribolovu, zbog čega su dolazili turisti iz čitave Srbije.
U poslednjim godinama, najviše zbog problema sa vodostajem, čini se da su ljudi počeli da zaboravljaju da jezero postoji.
– Kada dođemo do manjka vode u jezeru, svake godine nam je lokalna samouprava pomagala koliko je mogla, tako što je iznajmljivala pumpu i upumpavala vodu iz Tise u jezero, ali to je koštalo, a problem nije bio rešen – rekao je Baranj. – Ove godine smo uz lokalnu samoupravu ostvarili saradnju i sa JP „Vode Vojvodine”, te sad imamo pumpu sa kojom ćemo u kontinuitetu moći da nadomestimo izgubljenu vodu. Nastojimo da održavamo vodostaj na jednom metru, a uz prosečnu širinu od oko 80 metara, sada smo jezero doveli do odličnih uslova za održavanje takmičenja u sportskom ribolovu. Svake godine poribljavamo jezero zajedno sa Ribolovačkim savezom Vojvodine, pa je najviše zastupljen šaran, a ima i puno grabljivica poput soma, smuđa i štuke.
Kako kaže, želja je da budu domaćini ozbiljnijih takmičenja u sportskom ribolovu poput državnog, a u bliskoj budućnosti i međunarodnog. S obzirom na to da je njihovo udruženje zastupljeno na svim nivoima, bio bi red da i oni imaju vodu za takmičenja. Udruženje broji reprezentativce, koji učestvuju u Prvoj ligi Srbije i u Vojvođanskoj ligi, a oformili su dečju i ligu rekreativnih ribolovaca. Ove godine se zato na jezeru uveliko radi na poboljšanju uslova za ribolov, odmor i rekreaciju, a dogodine se nadaju da će uspeti i u ostvarenju misije takmičenja.
– Do sada smo imali više radnih akcija, kada smo kosili travu i pripremali prostor, a na svakih osam metara napravljene su male platforme za pecaroše, jer tako nalažu takmičarska pravila u sportskom ribolovu – priča naš sagovornik. – Planirali smo da napravimo takvih 60 mesta. Problem je i što do jezera nema tvrdog puta, pa kad su loši vremenski uslovi, ne bismo mogli održati nijednu manifestaciju. Uspeli smo i to da dogovorimo sa Opštinom, te su nam rekli da će napraviti put sa tucanikom.
Na travnatom delu iznad vodenog prostranstva, nalazi se drvena nadsteršnica, sa nameštenim drvenim stolovima i stolicama za potpuni užitak. Kada se i put sredi, Baranj se nada da će sve urađeno doprineti tome da Budžak vrati staru slavu i postane sinonim za sportski i rekreativni ribolov, uz porodični odmor i kampovanje.
I. Bakmaz