VODITELJKA MARIJA POPOVIĆ: Kada se umorim od svega, PORODICA je ta koja me čeka da se smejemo ili ćutimo zajedno, da nam bude TEŠKO ili LEPO

Nažalost, tragedije koje su se dogodile u Srbiji u maju ostaviće ogroman broj pitanja na koja nećemo moći za kratko vreme da nađemo i damo odgovore uz svu pomoć psihologa, pedagoga i psihijatara. Uvek se pitamo šta zanima naše gledaoce, pa ćemo tako i nastaviti, a sada su to baš psihološke teme, rekla je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin autorka i voditeljka emisije „RTS ordinacija” Marija Popović koja svake nedelje od 14 časova na prvom programu Radio-televizije Srbije uvodi gledaoce u novu temu o zdravlju i sa renomiranih stručnjacima, ali i poznatim ličnostima razgovara o zdravlju i progovara o tome kako možemo da ga unapredimo i očuvamo.

U Srbiji se, kada je zdravlje u pitanju, mnogi vode onom: „Bolje da ne znam”, pa zbog straha ne odlaze kod lekara, čak ni ako su potencijalno životno ugroženi. Možemo li iskoreniti takve stavove? 

– Naravno da možemo, pitanje je motiva. Kada motiv da se bude zdrav postane jači od straha od bolesti onda je lakše odlaziti lekaru. Ljudski je da se čovek plaši i sve što je ljudsko nije mi strano. Reći ću vam kako sam ja to osećanje pobedila, a često me pitaju kako ne postanem hipohondar od tolikih informacija. Kada racionalizujete situaciju bude lakše, a moj princip je da uradim sve što je u mojoj moći da sačuvam zdravlje - da jedem što je zdravije moguće, da uzimam suplemente po preporuci lekara, da odlazim na redovne preglede… ako sve to uradim i opet se desi neki problem onda znači da ga nisam mogla izbeći. S druge strane, ako bežim od lekara i desi se problem, tada griži savesti nema kraja. Moj motiv je da jednog dana budem baka i čuvam svoje unučiće, da dočekam duboku starost. Svako mora da pronađe svoj.

Jasno je da se zdrav život ne unosi samo tabletama, već, najčešće, uz pomoć fizičke aktivnosti i pravilne ishrane. Mislite li da je usled povećanja cena svega, zdravlje danas postala skupa stavka, posebno ako želimo da se hranimo zdravo?

– Ne znam šta je za koga skupo, ali ulaganje nije samo u novcu. Ako me pitate koliko para vredi zdravlje rekla bih - sve novce ovog sveta! To će reći većina ljudi, ali svakodnevni život je nekada komplikovan i nosi razne izazove. Međutim, da postavimo racionalno - kada rastu cene namirnica rastu i cene zdravih i onih industrijskih, pa i brze hrane. Mnoga istraživanja kažu da zdrava hrana daje sitost, tada se manje jede i manje kupuje, ali zdrava hrana zahteva i kategoriju vremena. Dakle, moramo izdvojiti vreme da je pripremimo i da joj se posvetimo, utoliko zahteva više jer na kiosku uzmete pljeskavicu za 15 minuta i osim novca ne ulažete ni trud ni vreme. Mnogi će reći da vremena nema i zaista je istina da se živi brzo, ali kako se to vreme nađe kada se neko razboli? O tome treba misliti dok još jurimo za raznim stvarima, a zaboravljamo onu najvažniju.

Postoji li, ipak, neka tableta, koja vama, bez odlaska kod lekara i bez recepta, zaleči rane, neizvesnost i strahove?

– U porodici su sve moje terapije i čarobne tablete. Kada se umorim od svega, oni me čekaju da se smejemo ili ćutimo zajedno, da nam bude teško ili lepo. Najteže je kada je čovek sam, tada su sve borbe gorke i veoma teške. Moja baka sa mamine strane Vera mi je jednom davno rekla nešto što nikada neću zaboraviti - Bog nikada ne daje sva dobra ođednom. I to je zaista tako, ne možete imati sve u istom trenutku - i ljubav i uspeh i novac i zdravlje i stabilnu porodicu i slavu i sreću i slobodno vreme… nešto će nedostajati. Kada razmislim o tome šta bih odabrala da mi fali ili da nemam dovoljno, to bi svakako bio novac. Današnje vreme stvorilo je pohlepu i lakomost, a zahvalnost za dobra koja su nam data sve češće izostaje. Kada čovek postane zahvalan za ono što ima lakše se bori sa izazovima ovog sveta, jer i to što imamo treba sačuvati, a najpre zdravlje.

S kojim nezdravim životnim navikama se borite, šta je vaš „greh” na tanjiru, a od kojih zlatnih pravila u ishrani i stilu života ne odstupate?

– Čovek sam od krvi i mesa i imam slabosti. Najveća je kafa, nju zaista volim, a ima još jedna - ne ležem na vreme. Prosto sam kasni hronotip i sve najkreativnije ideje rodile su se u mojoj glavi kasno uveče. Tako je od malena i to sam probala da promenim, ali ide teško. Što se tiče hrane, obožavam testenine i sve od testa. Moja baka po tati Mila je bila Vojvođanka, pa možete zamisliti kako je pravila štrudle, nasuvo sa makom, ladnjaču i sve od testa. Sada se to jede vrlo umereno i ponekada, ne zbog kilograma već zbog zdravlja.

Svaka sloboda nosi odgovornost

Kako se lično borite sa imperativima savremenog roditeljstva koji su ovih dana više nego ikad u fokusu javnosti?

– Ja sam moju Sofiju rodila kao mlada. Imala sam 24 godine. Danas tvrdim da je to moja najbolja životna odluka. Sada je baš to prednost kada je ona tinejdžerka i ima 14 godina. Najvažnija karakteristika našeg odnosa je otvorenost. Mnogo pričamo, a ja se nikada ne zgražavam, šta god da kaže i onda lako ispriča i ono što mnoga deca njenog uzrasta ne govore roditeljima. Još kada je bila mala stalno sam joj govorila da svaka sloboda nosi odgovornost, svaki postupak ima posledicu - dobru ili lošu i to je pomoglo da stvorimo granice šta se sme, a šta ne. Drugarice nismo, ne bih rekla da sam stroga, jer vidim da se Sofija sa mnom mnogo smeje, a nadam se da smo Milan i ja postavili temelje da postane dobar, odgovoran i vredan čovek. Želi da postane lekar - e to je moja krivica (smeh).

Izjavili ste da biste voleli da sa suprugom gledaocima ponudite veliki porodični šou-program. Da li je sada pravo vreme da to i realizujete? I koje nam to porodične vrednosti i teme danas nedostaju na malim ekranima?

– Mnogo volim da radim sa Milanom i što se mene tiče uvek je dobar trenutak za to. Za sada smo oboje okupirani svojim emisijama, on trenutno na terenu snima emisiju „Moja dedovina”, a jedan takav šou-program zahteva ozbiljnu pripremu. Čim se ukaže prva prilika sigurna sam da ćemo realizovati tu ideju. Promocija porodice kao najvažnije institucije mora da bude svakodnevna i vrlo jaka, a uz to moramo primerima pokazati kako sve ona može da funkcioniše i u ovo zahtevno vreme. Nije dobro idealizovati i pokazivati kako su srećne porodice samo one gde se svi smeju i nema problema, tako nešto ne postoji. Idealne porodice su one koje prevazilaze krize, koje se bore, razumeju i podržavaju, one koje ne guraju probleme pod tepih, idealne porodice su one gde se ljudi i svađaju, ali iz tih rasprava izlaze bolji. Modernoj porodici danas često treba pomoć kako da prevaziđe neke izazove i to nije sramota. Problemi su za ljude, stručnjaci mogu da pomognu da ih rešimo, a uporni će izaći na kraj sa izazovima.

Uvod u takav šou mogao bi da bude i projekat „Zdrava porodica” u okviru kojeg na društvenim mrežama korisnicima prenosite iskustvo i savete o zdravlju i životu. Šta vam je bila ideja vodilja kada ste ga pokretali i jeste li uvideli da li je teško privući pažnju javnosti takvim sadržajima?

– Ljudi danas traže rešenje, savet kako da se organizuju da promene stil života. Moja je sreća što sam iz prve ruke, od vrhunskih stručnjaka, saznala mnogo toga korisnog i važnog za unapređenje zdravlja i promenu navika. Ideja je bila da im kroz naše priče pokažemo da uvek ima više izbora. Naš moto je: „Biraj manje zlo”, a to praktično znači da ćemo umesto soka izabrati vodu, umesto da idemo liftom ići ćemo stepenicama, umesto belog hleba ješćemo onaj od celog zrna itd. Dakle, često je stvar izbora. Ne bih rekla da je teško privući pažnju nekim korisnim i pametnim sadržajem, a trenutno smo na Instagramu i Jutjubu upravo u toj fazi proučavanja koje teme bi mogle u budućnosti najviše da zanimaju jednu proodicu koja želi da bude zdrava. Društvene mreže traže kontinuitet, ne objavljujemo veliki broj sadržaja, jer kada birate da li ćete provesti dan sa ćerkom ili snimati reel - biramo dan sa Sofijom. Profili „Zdrava porodica” i jesu uvertira ka našem budućem zajedničkom porodičnom radu.

Vladimir Bijelić