REPUBLIKA POMAŽE U REKONSTRUKCIJI ZAVIČAJNOG MUZEJA U RUMI Nasleđe u novom ruhu

Reč je o projektu „Rumske perspektive: nasleđe u novom ruhu”. Novac će biti upotrebljen za pripremne radove i realizovanje stalne postavke i adaptaciju prostora muzeja. Investicija ima za cilj poboljšanje kvaliteta kulturnog života u opštini, ali je i od izuzetnog značaja za nastavak rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Rumi, kao važne ustanove, nosioca kulturnog života.

V. d. direktora Zavičajnog muzeja u Rumi Uroš Nikolić pojasnio je da je taj konkurs zamišljen kao priprema za postavku koja je planirana 2024. godine. U Muzeju su u toku obimni radi za koje je Opština izdvojila novac. Uklanjaju se podovi u prizemlju, završen je tender za postavljanje grejanja u prizemlju i spratnom delu, a nakon toga će biti postavljene pločice.

- Tih deset miliona dinara biće namenjeno za adapticiju prostora što će podrazumevati pregradne zidove, spuštanje plafona na spratu, krečenje, gipskarske radove i nastavak radova na stolariji i hoblovanje parketa - kazao Nikolić . -  Potrebno je još da se obezbedi novac za fasadu i za kupovinu vitrina za muzejske postavke koje su skupe, pa procenjujemo da će samo vitrine koštati oko osam miliona dinara, a potrebna su sredstva i za konzervaciju.

U novoj postavci svoje mesto će se naći novootkriveni predmeti koji su pronađeni u blizini auto-puta Ruma - Šabac - Loznica čija gradnja je u toku. Reč je o arheološkom lokalitetu u ataru sela Klenak, koji sa istraženih pet hektara, predstavlja jedno od najvećih iskopavanja u istoriji srpske arheologije. Protekle dve godine je istraživan lokalitet, a materijal koji je pronađen bi do kraja godine mogao da stigne u Rumu i da deo bude konzerviran i pripremljen za stalnu postavku. - Na lokalitetu su potvrđeni nalazi iz bezmalo svih epoha ljudskog života na našem prostoru i to unazad osam milenijuma - istakao je Nikolić i dodao da pronalasci iz Klenka još detaljnije otkrivaju prošlost Srema. - Imali smo određeno predznanje o lokalitetu pošto su iskopavanja rađena i ranije. Znali smo da je reč o prostoru dimenzije 100 puta 100 do 150 metara, a otkrili smo da je osim tog uzvešenja lokalitet dosta širi oko 1,3 kilometar.

Reč je o bogatom lokalitetu, jer pronađeni materijal je veliko nacionalno blago koje pruža mogućnost za istraživanje i razumevanje prošlosti i života na ovim prostorima.

- Na lokalitetu smo pronašli skulpture iz doba neolita, Starčevačke i Vinčanske kulture, preko bakarnog, bronzanog i gvozdenog

doba, do keltskle okupacije, antičkog perioda i srednjeg veka - nabrojao je Nikolić. - Pronađeni su i kompleksi za preradu žita iz rimskog perioda odno-sno objekti i do 20 metara u prečniku, a pronašli smo i veliki rov iz vinčanskog perioda sa ostacima lobanja i praćki, što nam ukazuje da to ipak nije bila takozvana „kultura mira”.

Arheolozi su dobili mogućnost da istražuju u širini iskopa novog auto-puta. Među najzanimljivija otkrića spadaju modeli košnica koji pripadaju Starčevačkoj kulturi, koja je cvetala između 6300. i 5350. godine pre naše ere.  - Dakle postoji mogućnost da smo naišli na dokaze o prvom pripitomljavanju pčela, ali to je i dalje u ispitivanju - rekao je Nikolić. -  Znamo da se med koristi od starijeg kamenog doba, međutim uglavnom smatramo da su ljudi sakupljali med iz divljih košnica, a ne da su namenski brinuli o pčelama.

S. Kovač