Izložba POKLON-ZBIRKA DRAGIŠE BRAŠOVANA do 15. septembra u GMS
NOVI SAD: Povodom obeležavanja dva jubileja: 175 godina od osnivanja i 65 godina od preseljenja u zgradu bivše Produktne berze, u Galeriji Matice srpske večeras je otvorena izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana.
Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Darko Polić, arhitekta i prof. dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je svečano otvorila izložbu.
Poklon-zbirkom koju predstavljamo proširujemo do sada realizovane forme darovnih predmeta i po svom kompleksnom sadržaju, i po vrsti uobličavanja sećanja koje kroz izložbu želimo da prenesemo javnosti. Predstavljanjem 136 predmeta iz doma Dragiše Brašovana, Galerija je iskoračila iz svojih ustaljenih okvira kolekcioniranja dela likovne umetnosti i upotpunila ga brojnim predmetima primenjene umetnosti.“ Dr Darko Polić izjavio je da: „Imamo priliku da Dragišu Brašovana, posebno u Novom Sadu, više poštujemo jer je svoja najznačajnija dela ostavio u našem gradu. Na neki način Galerija Matice srpske vraća arhitekturu u centar kulture time što je ovakva institucija – ponos nacije – čuva dom Dragiše Brašovana, od sada i nadam se zauvek, ovde u Novom Sadu, kazala je Palkovljević Bugarski.
Dr Dubravka Đukanović otvorila je izložbu rečima:
„Razgledajući izložene eksponate shvatamo da je čovek, koga poznajemo kao briljantnog arhitektu srpske moderne, koji je u svom stvaralaštvu stremio novinama i savremenom arhitektonskom izrazu, u privatnom životu bio veliki esteta, posvećen porodici, prijateljima i istraživanju istorije, obnavljanju starina i kolekcionarstvu. Lični talenat i stručni autoritet, utemeljen u profesionalnom radu, Brašovan je usavršavao u životnom i stručnom razvoju i preispitivao ga u stalnom dijalogu sa okruženjem, porodicom, investitorima, istorijom i savremenicima, pre svega članovima grupa GAMP i Oblik.“
U svetsku istoriju arhitekture upisali su se Antoni Gaudi, Le Korbizje, Frenk Lojd Rajt, dok se u nacionalnoj arhitekturi ističe ime Dragiše Brašovana.
Naši prostori mogu da se pohvale značajnim građevinama ovog arhitekte, a pogotovo Novi Sad koji je prepoznatljiv po kompleksu Banovine, palati Radničke komore, kao i Glavnoj pošti. Projektujući ove građevine ostavio je neizbrisiv trag u izgledu grada.
Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavlja preko 100 eksponata – slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala koje su naslednice ovog znamenitog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile Galeriji u periodu od 2020. do početka 2023. godine. Javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela. Izložba pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja. Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu. „Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života” – pisao je o Brašovanu istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević. Njegov dom postao je deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.
Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala msr Snežana Mijić, konzervatorka.
Tokom trajanja izložbe, do 15. septembra, posetioci će imati priliku da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom i delom Dragiše Brašovana i arhitekturom HH veka.
Realizaciju projekta omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Gradska uprava za kulturu, Novi Sad, OTP banka Srbija i Vinarija „Deurić“.