Vučević s ministrima odbrane Mađarske i Italije: Što pre zaustaviti nasilje nad Srbima na Kosmetu
BEOGRAD: Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević razgovarao je u utorak telefonom sa ministrom odbrane Mađarske Krištofom Šalajem Bobrovničkim, dok je danas, takođe u telefonskom razgovoru, sa italijanskim kolegom Gvidom Krozetom razmenio mišljenja u vezi sa aktuelnom bezbednosnom situacijom na Kosovu i Metohiji.
Vučević je ministrima Bobrovničkom i Krozetu preneo opredeljenje Srbije za očuvanjem mira i stabilnosti u regionu i podvukao da nasilje nad Srbima, koje sprovode privremene institucije samouprave u Prištini, mora biti što pre zaustavljeno, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
On je ponovio stav predsednika Republike Aleksandra Vučića iznesen na sastanku sa ambasadorima zemalja Kvinte da je uslov za očuvanje mira u našoj južnoj pokrajini hitno povlačenje lažnih gradonačelnika iz opština na severu Kosova i Metohije kao i specijalnih snaga takozvane kosovske policije.
Kako se navodi, ministar je u telefonskim razgovorima izrazio žaljenje zbog povređivanja vojnika iz sastava KFOR-a.
Vučević je sa mađarskim i italijanskim kolegama podelio duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i Metohiji i izrazio nadu da će KFOR, kao jedina legalna i legitimna oružana sila, biti u stanju da, u skladu sa Rezolucijom 1244, zaštiti Srbe i drugo nealbansko stanovništvo od represivnih postupaka administracije Aljbina Kurtija.
Ministar Šalaj Bobrovnički rekao je da se Mađarska zalaže za hitno smirivanje tenzija na Kosovu i Metohiji i naglasio neophodnost rešavanja svih otvorenih pitanja diplomatskim sredstvima. Mađarska, kako je rekao, poziva na dijalog u cilju postizanja trajnog mira i stabilnosti.
Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto poručio je da će njegova zemlja nastaviti da ima učinka u pospešivanju smanjenja napetosti u regionu koji je, prema njegovim rečima, od strateškog značaja za čitavu Evropu.
Međunarodna zajednica, istakao je Krozeto, traži da se strane angažuju u cilju brzog povratka normalnom životu i kako bi diplomatija i dijalog ponovo imali dominantu ulogu.
