Tema "Dnevnika" U sedmici pred nama slede važne političke odluke, izbori pred vratima

Lider SNS i predsednik Srbije poručio je da će  građanima biti saopštene značajne odluke koje će biti sprovedene u skoroj budućnosti, uz opasku da će to biti od daleskosežnog značaja za zemlju. U susret  takvom sledu događaja, opozicija je organizovala svoje skupove, a njihovi zahtevi nazvani apelom i merama protiv nasilja u društvu, definitivno su poprimili politička obeležja. Vlast je kao znak ispružene ruke zakazala posebnu sednicu parlamenta, koja se nastavlja i sutra,  sa dnevnim redom koji je upravo opozicija prvobitno tražila. No, deo opozicionih poslanika ipak je napustio skupštinsku salu i u petak se opredelio za povratak na ulicu.

Kada se pogleda spisak želja opozicije, koja ne samo da po brojnosti stranaka i pokreta daleko nadmašuju nekadašnji DOS, već i ideološki toliko raznorodnih, teško je ne zapitati se otkuda toliki politički apetiti onih koji ukupno imaju tek nekoliko poslanika više od jedne trećine u parlamentu. Vučić se pre  par dana, nasuprot nekim spekulacijama na društvenim mrežama da će biti sprečen da se obrati građanima, pojavio na stranačkom mitingu u Pančevu i upitao koje mere zaista žele oni koji protestuju i šta je smisao svega. 

- Hoće vlast bez izbora? Kao što nema hleba bez plate, tako i na izborima se dobija poverenje naroda. Dobićete izbore… Nećete izbore, pa, šta hoćete. Sve što ste tražili, stavili smo u dnevni red. Jedino što nećemo da se sklonimo iz parlamenta, nego će naši poslanici da vas pobede u argumentovanoj raspravi. Hajde o rijalitiju da razgovaramo, može. Pa, nisam ja pare zarađivao na rijalitiju, već vaši lideri. Sram vas bilo. Kažemo im, nema problema ljudi, hajde da ukinemo sve rijalitije, oni odgovore, ne, ne smemo sve, ne možemo da izađemo na oči gazdi Šolaku, jer mora da zarađuje pare na tim rijalitijima. Moja poruka je - hajde da se dogovaramo. Međutim, oni neće, nikada im nije ni bilo do razgovora - napomenuo je Vučić i rekao da želi Srbiju „u kojoj niko nikoga neće da ubija jer drugačije misli, niti da progoni”. 

Kao odgovor na zahteve opozicije, predsednik je najavio izbore najkasnije u septembru, dodajući da će deo odluka koje će biti predložene skupštini stranke biti obelodanjen sutra, a deo na velikom narodnom mitingu.

 Jedna od nepoznanica čije razrešenje se očekuje je odluka koji izbori slede. Po svemu sudeći ni sama opozicija koja ih traži na to pitanje ne gleda istim očima. Mereno njihovim ranijim istupima, takozvani građanski deo opozicije priželjkuje pre svega begradske, dok ih desničarski pol ne želi baš previše, već je uglavnom okrenut parlamentarnim. Sa druge strane, na proleće ističe mandat pokrajinskoj i većini lokalnih skupština, pa je samim tim na vlasti da odluči da li je za to da se svi izbori održe istog dana, ili da se razdvoje, čemu je sklonija opozicija. 

Odluka o izborima trebalo bi da bude poznata na mitingu koji za 26. maj u glavnom gradu najavljuje vlast, uz poruku da to neće biti stranački skup. Samim tim, očekuje se da će učesnici aklamacijom podržati Vučićev predlog za osnivanje Narodnog pokreta za državu, najavljenog za Vidovdan, odnosno 28. juni. Iako opozicija to javno ne priznaje, po svemu sudeći trenutno je najviše boli glava zbog ovog novog okupljanja na političkoj sceni. Naime, Vučić jeste najavio da više neće biti na čelu SNS, ali je i nagovestio da bi mogao biti predvodnik novoformiranog pokreta. Tu za opoziciju nastaje najveći problem, jer njena glavna bitka vodi se ne toliko oko programa, već oko toga da Vučićevo ime ne bude u nazivu liste naprednjaka. Ali, sada u vazduhu za njih ponovo visi „opasnost”, kojoj se nazire epilog -  da će SNS nastupiti u okviru pokreta, dok su se, sa druge strane, savezi opozicionih partija, osim desničarskih, raspali odmah nakon parlamentarnih izbora. 

Analitičari takođe imaju različite projekcije. Izvršni direktor agencije „Faktor plus“ Predrag Lacmanović procenio je da bi ukoliko se već ide na izbore u septembru bilo logično da se uz parlamentarne, raspišu i lokalni i pokrajinski izbori koji ionako treba da se održe na proleće sledeće godine. Smatra i da će beogradski izbori u nekom trenutku biti održani sami za sebe, ali kasnije. Sa druge strane, izvršni direktor CeSida Bojan Klačar misli da je realnije da se u septembru uz parlamentarne održe i beogradski izbori. 

- Ili će u septembru biti samo parlamentarnih, ili parlamentarnih i beogradskih izbora – ukazuje Klačar.

Vlast od opozicije traži da formuliše svoje izborne zahteve i svede ih na realni nivo i apeluje da ne prete nasiljem na ulici. Ministar odbrane i potpredsednik SNS Miloš Vučević izjavio je uoči protesta u organizaciji dela opozicije, da „6. oktobra neće biti“ , poručujući tako da niko ne može nasilno da ruši državu. U istom tonu su i reči predsednika Izvršnog odbora SNS Darka Glišića, koji je izrazio  sumnju da opozicija uopšte ne želi izbore i da „kada im pomenete izbore, kao da ste im gurnuli prst u oko”.

- Kada budu svesni šta žele, kada budu formulisali svoje zahteve, možemo da razgovaramo - ukazao je Glišić i rekao da je narod jedini koji može da utvrdi nečiji legitimitet. - Sulude ideje da ćete ovde da pravite Majdan, od tog posla nema ništa. Ukoliko smatrate da imate pravu politiku koja može da donese bolje od onog što donosi današnja, ajdemo na izbore – pozvao je Glišić.

Iz opozicionih redova kao da stiže i poneka poruka otrežnjenja, pošto totalna polarizacija u društvu ne bi  donela nikome dobrobit, kao ni održavanje mitinga vlasti i opozicije u istom danu.  Tako je šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić najavio je, u ime organizatora protesta „Srbija bez nasilja“, da će njihov sledeći protest biti održan u subotu, 27. maja. Tim povodom obratila im se na Tviteru funkcionerka SNS i narodna poslanica Jelena Kovačević Žarić.

- Umesto uličarenja ponudite rešenja problema, bilo kakav predlog. Zbog Srbije pokažite da ste se potrudili da zaista u nekoj oblasti bude bolje. Šetnjama ne postižete ništa, osim blokiranja građana koji žele da normalno funkcionišu – zaključila je ona.

Svetlana Stanković