Uljane repice sve više na našim njivama, vole je i pčele

U neposrednoj blizini repice mogu se videti i poređane košnice pčela pošto je cvet repice njihova prva paša, pa se uz lep vizuelni izgled polja, lako može saključiti da je ova biljka i te kako važna i korisna i za pčele i pčelare.

Uljane repice jesenas je posejano malo iznad 38.000 hektara, što je za 30 odsto više nego u setvi 2021. godine. U zavisnosti od klime, zavise i prinosi, ali prosečan rod je 2,7 tona po hektaru.

Dr Ana Jeromela Marjanović s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu za „Dnevnik” ističe da je repica višestruko značajna industrijska biljka, ali pošto je cvetanje repice u naredne dve, tri sedmice u toku prvo je spomenula značaj biljke za pčelarstvo.

- Repica je prva značajna pčelinja paša, nakon koje pčelari odnose košnice kao osnažene na pašu na bagrem - kaže dr Jeromela Marjanović. -  Dobro razvijena pčelinja zajednica može dnevno da sakupi i do četiri kilograma meda. S jednog hektara repice u punom cvetu pčele sakupe od 80 kilograma meda pa i do 195 kilograma. Med je žut, brzo se kristališe i dobija belo-sivkastu nijansu pa je neophodno često vrcanje. Koristi se i za spravljanje šećerno-mednih pogača. Repica ima veliku gustinu cvetova - preko deset miliona, cvet proizvodi veliku količnu  nektra - 0,6 miligrama za 24 časa, koji se obrazuje neprekidno i pčele posećuju jedan cvet nekoliko puta. Proizvodi i veliku količinu polena 1-1,3 miligram po cvetu, što privlači pčele iz košnica udaljenih i tri i po do četiri kilometra.

Međutim, uljana repica je značajna prvenstveno zbog semena bogatog uljem, koje se koristi u ishrani ljudi, životinja i u industriji, a u poslednjih nekoliko decenija i za proizvodnju biodizela.

- Kvalitetno ulje i proteini, koji ostaju nakon izdvajanja ulja su vrlo važne komponete u ishrani ljudi, životinja i prerđivačkoj industriji. Sadržaj ulja u semenu iznosi od 40 do 48 procenata, a u našim uslovima proizvodnje od 41,5 do 46,9 procenata. Repičina sačma se koristi u smešama kao izvor proteina u ishrani životinja i kao zelenišno đubrivo - napominje dr Jeromela Marjanović.

Povećanje površina zasejanih repicom, kaže dr Jeromela Marjanović, treba tražiti u relativno stabilnom prinosu u odnosu na druge ratarske biljne vrste, kao i u tome što se glavne agrotehničke operacije ne poklapaju s drugim biljnim vrstama.

Za povećanje površina pod uljanom repicom važna je i njena cena i od toga zavisi i odluka ratari da je više seju. Ratar iz Kisača, Jaroslav Kovač, kaže da je uljanu repicu posejao zbog dobre cene jer je lane posle žetve kilogram semena koštao 80 dinara, što je i navelo poljoprivrednike da je za trećinu više poseju.

- Međutim, trenutna cena je upola niža u odnosu na lanjsku, što brine sve ratare - kazao je Kovač. - Usev dobro napreduje ali ukoliko cena u žetvi ostane na sadašnjem nivou, 40 dinara, poljoprivrednici će biti u čistom gubitku jer sve što nam treba za setvu je višestruko poskupelo, dok je cena naših proizvoda pala, i to nije dobro - kazao je Kovač.

- Značajna je i kao odličan predusev za strna žita jer se rano uklanja s parcele i omogućava pripremu zemljišta za setvu. Dobar je i prirodni herbicid i ostavlja zemljište u dobrom fizičkom stanju - kaže dr Jeromela Marjanović..

Raznolikost formi i sortimenta uljane repice omogućava njeno gajenje u različitim područijima, a kao preduslov za uspešno gajenje uljane repice naši poljoprivrednici imaju savremenu mehanizaciju

- Klimatski uslovi u Srbiji pogoduju proizvodnji uljane repice, ali pojava prirodnih nepogoda - suša, poplava, olujni vetrovi i grad, mogu da dovedu do umanjenja prinosa i kvaliteta semena i ulja. Izuzetno je važan pravilan izbor sorte uljane repice radi ublažavanja dejstva prirodnih nepogoda jer svaka sorta ima specifične prednosti koje je mogu učiniti pogodnom za određene uslove gajenja. Poljoprivrednici u Srbiji imaju mogućnost da odaberu brojne visokoprinosne sorte stvorene u našim agroekološkim uslovima - istakla je dr Ana Jeromela Marjanović.

Z. Delić