Srbi na KiM o Briselskom sporazumu: Gore nego što je bilo pre 10 godina

Osim što nije došlo do formiranja, građani tvrde da je stanje danas gore nego što je bilo.

Ništa se nije promenilo osim što je postalo gore nego što je bilo, kazao je meštanin Gračanice za Tanjug, dok je drugi dodao "neće da sprovedu taj Briselski sporazum, videćemo šta će biti sad".

Izgledalo je na početku da je Briselski sporazum uspešna priča. Srbi sa severa Kosova i Metohije su ušli u Kosovsku policiju i pravosudni sistem, izašli su na izbore koje je organizovala Priština, omogućena je sloboda kretanja preko administrativnih prelaza.

Za Srbe na Kosovu i Metohiji Briselskim sporazumom kupljen je preko potreban mir, tvrdi član predsedništva Srpske liste i doskorašnji gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, Milan Radojević.

Naravno da nije to onaj mir koji Srbi sa Kosova i Metohije očekuju, ali je dalo neko vreme. Srbi na Kosovu i Metohiji su pružili šansu Briselskom sporazumu, izašli na izbore iako to nije bilo popularno pre 10 godina, ušli u institucije, čak su se integrisali i radnici pravosuđa i nekadašnjeg MUP-a, tako da svi delovi Briselskog sporazuma koji su se ticali Republike Srbije, apsolutno su sprovedeni, rekao je on.

Civilni aktivista Milica Andrić Rakić iz NVO "Nova društvena inicijativa" kaže da je Briselski sporazum samo delimično sproveden i da za to najveću krivicu snose posrednici, tj. Evropska unija koja nije bila dovoljno zaintersovana za život Srba na KiM. Za njih je bila važna samo normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.

Jednostavno smo došli ponovo u priliku da Srbi i Albanci rade zajedno u institucijama i to je relaksiralo u značajnoj meri međuetničke odnose, posebno ovde u Mitrovici i otprilike se tu završava ta lista dobrih stvari koje je Briselski sporazum doneo, rekla je Andrić Rakić.

Jedino što je Priština trebalo da uradi, a na šta se odnosilo šest od 15 tačaka sporazuma, jeste da formira Zajednicu srpskih opština. 

Politički analitičar Aleksandar Gudžič iz Gračanice tvrdi da Priština nema nikakve želje ni volje da implementira Briselski sporazum, posebno ne da formira Zajednicu srpskih opština.

Ideja Prištine je da ukoliko baš mora da formira Zajednicu srpskih opština, a to je glavna tačka ovog sporazuma, želi da od nje napravi neku nevladinu organizaciju sa što je moguće manje prava i ingirencije, smatra Gudžić i naglašava da nijedna prištinska vlada to nije želela da učini.

Prištinske institucije na severu Kosova i Metohije trenutno ne postoje jer su Srbi napustili i političke funkcije, ali i izašli iz policije i pravosuđa. Da bi se vratili, traže ispunjenje svih tačaka Briselskog sporazuma, a zbog odbijanja prištinske vlade da ispuni te svoje obaveze, danas je situacija ista kao i 2013. godine, pre Briselskog sporazuma.