GORAN OBRADOVIĆ Olimpijsko zlato, trofej koji nedostaje

U međuvremenu, Ivana je promenila prezime, ali nije i nameru da karijeru završi olimpijskim zlatom, jedinim koje nedostaje u kolekciji najbolje srpske sportistkinje. Koliko je namera Ivane Vulete utemeljena, svedoče titule kontinentalne i svetske šampionke, koje je u međuvremenu osvojila na takmičenjima u Minhenu i Beogradu, kao i četvrti dijamant u prestižnoj atletskoj Ligi, ravnoj nivou i kvalitetu svetskih liga u kolektivnim sportovima.

- Takva Ivanina odluka bila je za očekivanje – kaže njen trener Goran Obradović, pod čijim je vođstvom Vuleta osvojila 14 medalja na kontinentalnim i svetskim šampionatima i olimpijskim igrama u seniorskoj konkurenciji. – Planirali jesmo da trofej koji nedostaje osvoji u Tokiju. Međutim, desilo se ono što se i kako se desilo, a da gorak ukus bude još gorči, takmičenje je završila na četvrtom mestu, najnezahvalnijoj poziciji koju sportista sebi može da predoči. Verovao sam u njenu nameru i u mogućnosti da će propuštena šansa da je ojača u toj nameri, za razliku od mnogih koji su u tokijskoj epizodi prepoznali kraj Ivanine karijere.

Sama je tada govorila kako olimpijsko zlato nikada nije bilo jeftinije. Osvojila ga je Nemica Malaike Mihambo, rezultatom koji je srpska rekorderka postigla u kvalifikacijama. Barem deo duga, godinu dana kasnije, vratila je Ivana mezimici nemačkih navijača, u Minhenu, na Evropskom prvenstvu, na isti način kako je to učinila i 2013. godine u Moskvi. Tada je, do tog trenutka nepobedivu Dariju Klišinu pobedila na Svetskom prvenstvu, u njenom rodnom gradu, za prvu medalju na svetskim šamionatima u istoriji srpske atletike.

- Prethodna godina bila je za desetku – ceni trener Obradović. –Podsetio bih i na činjenicu da je Ivana trijumfovala i u Dijamantskoj ligi, neposredno posle Igara u Tokiju, što je bio dobar znak da možemo da nastavimo tamo gde smo stali. Imali smo dobru osnovu za planiranje odgovora na izazove koji su nas očekivali u 2022. godini, pre svega Svetsko prvenstvo u Beogradu, izazov karijere, rekao bih. Trijumf na kontinentalnom šampionatu u našem glavnom gradu pet godina ranije trećim rezultatom u istoriji u dvorani (7,24), obavezivao nas je, a navijači su očekivali zlato. Pribojavao sam se, poučen praksom da je najteže osvojiti unapred osvojene medalje. Napravio sam takvu strategiju da je ničim ne opteretim. Znali smo kakva nas atmosfera očekuje u Areni. To Ivanu nadahnjuje i nosi do pobede. Ubedljivo je pobedila, s 21 centimetra boljim rezultatom od prve pratilje (7,06). Ali, da je bilo potrebno i 7,15 metara, verujem da bi i tu daljinu dostigla.

Neuobičajeno, iste godine u Juyinu je održano i Svetsko prvenstvo, sve zbog pomeranja kalendara takmičenja zbog virusne pandemije, jedino takmičenje na kome je Vuleta ostala bez medalje.

- Prioritet nam je bilo Evropsko prvenstvo Minhenu, zbog kalendara koji je bio kakav je bio – komentariše Obradović. – Održavati formu na tri prestižna međunarodna takmičenja u toku sezone, nije lako, mada je Ivana skočila najbolji rezultat u sezoni. Formu smo tempirali za Minhen, gde je tri nedelje kasnije trijumfovala pred 40. 000 gledalaca koji su navijali za olimpijsku šampionku, svoju ljubimicu Mihambo. Trećom pobedom u sezoni, u Dijamantskoj ligi, fiksirala je pogled ka Parizu i Olimpijskim igrama, kao najuspešnija skakačica u svetu te godine.

Posle 2016. godine, kada je u zbiru od četiri medalje zablistala i olimpijska bronza u Riju, postolimpijska godina bila je najuspešnija Ivanina sezona. Neko bi u šali rekao da je rezultatskim neuspehom u Tokiju, Srbija za još tri godine produžila priču o sportistkinji čiji dometi već 15 godina inspirišu njene sledbenike. Predolimpijsku godinu započela je skokom 6,91 na Evropskom prvenstvu u Istanbulu, za kontinentalnu bronzu. Završiće je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, u drugoj polovini avgusta.

L. Bakmaz