Porodica Belić iz Srbobrana pokušava da podigne životni standard

Odnosi su skladni, ali prostora nikad dosta, s obzirom na to da deca rastu. Sofija ima 11 godina, Ksenija osam, a Natalija tri. Zato su se odlučili da prikupe sva potrebna dokumenta i aplicirali na konkurs koji raspisuje Pokrajina, za dodelu bespovratnih sredstava porodicama u kojima se rodi treće ili četvrto dete, za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje stambenog prostora na teritoriji AP Vojvodine.

Takođe su konkurisali i dobili subvenciju za samozapošljavanje, koje finansiraju Opština Srbobran i Nacionalna služba za zapošljavanje.

- Rođeni sam Srbobranac, žena Tamara je iz Mojkovca iz Crne Gore, a  upoznali smo se Budvi, kada smo oboje radili sezonske poslove – priča Zoran, a Tamara na to dodaje da su se nakon samo tri meseca veze odlučili na zajednički život. – Kvalifikovan sam za dekoratera zidnih površina, a molerajem sam se bavio i ranije, te sam 2007. godine otvorio firmu i trudio sam se koliko sam mogao. Konkurencija je bivala sve veća, te sam od 2016. godine radio kao vozač kamiona. Odlučio sam da se vratim svom zanatu, konkurisao za subvencije za samozapošljavanje, kako bih ponovo otvorio svoju firmu i krenuo da radim. Dobio sam oko 300.000 dinara, što mi je dovoljno da pokrijem troškove za godinu dana. Posle se nadam da će posao krenuti i da ću imati dovoljno da ne moram da idem van Srbije. Puno je mladih otišlo, a nama su ove subvencije dale vetar u leđa da stvorimo bolje mogućnosti za našu porodicu i decu pre svega.

Mladi neće u molere

Zoran je lane otvorio firmu „Belić dekor”, koja se bavi završnim građevinskim radovima. Kako kaže, posla ima, neće da se žali. Ono što je problem je naći mladu radnu snagu.

- Mladi nisu baš zainteresovani za te, malo grublje i prljavije poslove, a uglavnom viđam na gradilištima starije ljude. Razumem da nijedan zanat nije lak, ali lično se vodim onom starom dobrom izrekom da je svaki pošten posao, dobar posao – kaže naš sagovornik. – Za sada smo nas trojica u firmi, a videćemo kako će se posao razvijati.

Subvencije za nadogradnju kuće dobili su nakon tri godine uzastopnih konkurisanja. Po Tamarinim rečima, one su im dobro došle u ovom momentu.

- Nisam se pokajala nikada što sam došla ovamo da stvaram porodicu, a da je bilo lako, pa ne znam ni sama, sada je lakše, s obzirom na to da sam i ja počela da radim u „Pošti” – kazala je Tamara. – Stalno radim pre podne, deca su tada uglavnom u školi, a Natalija u vrtiću, te se mogu lepo organizovati. Tu je i baka da uskoči sa čuvanjem, kada treba. Subvencije za proširenje kuće smo krenuli da gledamo prošle godine, ali nismo prošli tada, jer nismo zadovoljavali neke kriterijume, a Zoran tada nije bio zaposlen. Međutim, to nas nije sprečilo da se ponovo prijavimo, jer smo dobili informaciju da možemo do Natalijine druge godine da konkurišemo.

Kako kaže, tražili su 1,2 miliona dinara za nadogradnju kuće, a dobili su 900.000, na čemu su mnogo zahvalni. Uz to su imali i nešto svoje ušteđevine, te su krenuli sa radovima. Dograđuju dnevni boravak sa kuhinjom, kupatilo i dve sobe, koje se nadovezuju na sadašnju spavaću sobu, u kojoj inače borave svih petoro.

Najstarija ćerka Sofija nam je kazala da joj je u Srbobranu mnogo lepo, voli što je grad mali, a ima puno dece.

– Imam mnogo vršnjaka sa kojima volim da se igram, imamo park u centru i tu izađemo na sladoled, prošetamo, imamo i dve poslastičarnice. Treniram ples i idem i na hor, volim da pevam. Sa dve sestre je uzbudljivo živeti, kaže Sofija. Nekada se posvađaju, ali se mnogo vole i uvek se to nekako balansira.

I. Bakmaz