Kristijan Župić, Novosađanin na golu Crikvenice preporodio tim

Fudbalski hroničari tvrdili su tada da je Župić, tri meseca

pre svog 17. rođendana bio najmlađi debitant od Triglava do Đevđelije. Stao je na gol Bačkopalančana u poslednjem superligaškom kolu, na gostovanju kod Spartaka u Subotici. U

međuvremenu branio je gol Javora, Osijeka i novosadskog Proletera, kluba u kome je prednost imao prekaljeni čuvar mreže Nikola Petrić. Kristijan Župić nije jedini golman u Srbiji, koji u minulih pet godina nije dobio odgovarajuću šansu. Potražio ju je u komšiluku, u hrvatskom trećeligašu Crikvenici.

- Prepoznao sam dobru priču ljudi koji vode klub – kaže 22-godišnji Novosađanin. - Trener Marijan Tomić posle par treninga dodelio mi je ulogu startera između stativa. U razgovoru sa ocem zaključio sam da ovde imam dovoljno prostora za napredak i ličnu afirmaciju. Dopada mi se u Crikvenici, obala mora mi je preko ulice u odnosu na adresu stanovanja, ljudi su me srdačno prihvatili. Finansijski uslovi nisu bili u prvom planu. Posle duže pauze ponovo sam

na golu i to predstavlja moj povratak na put o kome sam maštao još kao dečak u školi profesora Bolesnikova.

Na trenerovo poverenje Župić je odgovorio odličnim odbranama, a trener Tomić ceni da je on, uz sigurnost na golu, doprineo samopouzdanju čitavog kolektiva. Crikvenica je do

Župićevog dolaska bila poslednjeplasirana ekipa na hrvatskom trećeligaškom zapadu sa samo devet bodova u 12 utakmica. U minulih pet mečeva, sa Župićem na golu, njegov klub je četiri puta pobedio, pomerio se za tri mesta na tabeli, sa samo jednim bodom manje od

Pazinke i Buja, odnosno dva boda iza Kraljevice, ekipe sa kojom igra u narednom kolu. Sada ima i realnu šansu da se plasira u gornji dom tabele, od čega je deli samo pet bodova, u preostalih osam prvenstvenih kola.

-Moj jedini imperativ, još kada sam kao dečak stao na gol Bačke u Subotici ili kada sam na Marakani branio gol Proletera protiv Crvene zvezde, ili pak kada sam na golu omladinskog

tima Osijeka osvojio nacionalni Kup Hrvatske, dakle moj jedini imperativ uvek je bio da dam  sve od sebe i da tako pomognem klubu u borbi za bodove. U Crikvenici sam konačno dobio priliku da ne razmišljam o statusu, da li ću biti na golu u sledećoj utakmici. Trener mi je ukazao poverenje, ja sam uzvratio dobrim odbranama, klub je krenuo uzlaznom putanjom, putevi se otvaraju. Atmosfera je pobednička, kakvu ne pamte u Crikvenici, barem tako

između sebe govore. Želja mi je da klub jednoga dana, kada budem napuštao Crikvenicu, dobro zaradi mojom prodajom.

Želeo je da posle Proletera karijeru nastavi u nekom od srpskih klubova. Takvu šansu nije dobio. Na hrvatskom primorju, u Crikvenici promovisan je u čuvara mreže kome se veruje.

Pun prelepih utisaka, sa pozitivnim komentarima iza sebe, ispred vidi budućnost ispunjenu odrazima sopstvenih parada, uspešnih odbrana i još značajnijih mogućnosti za nepredovanje u

perspektivi. Želja da karijeru nastavi u svojoj zemlji ostala je u domenima snova. Za sada...

Župić je sebi obezbedio mesto u istoriji srpskog fudbala kao najmlađi golman ikada u seniorskom sastavu. Čekajući priliku za povratak u podneblje svoje zemlje, Crikvenici se daje

onako kako ga je i otac Danijel savetovao: maksimalno profesionalno i bez zadrške.

L.Bakmaz