Do 2026. godine u Novom Sadu dva puta više prelaza preko Dunava
April 1999. godine bio je poguban za tri novosadska mosta preko Dunava.
Pod NATO bombama, već prvog dana meseca u 5.05 časova u Dunav je pao Varadinski most, a život je izgubio Novosađanin Oleg Nasov. Svega dva dana kasnije projektili Alijanse srušili su i delove Mosta slobode, povredivši sedam osoba, dok je čuveni novosadski alas Velimir Teodorović, znan kao Velja Ribar, iz Dunava spasao devetoro ljudi, jer se u trenutku udara na mostu odvijao saobraćaj.
Trebalo je četiri napada tokom nekoliko dana da pod napadima NATO snaga poklekne i preostali most preko Dunava u Novom Sadu - Žeželjev most.
Novosađani su nakon toga Dunav prelazili skelama koje je organizovala Vojska SRJ, sve do 6. septembra 1999. godine kada je postavljen pontonski most na Keju žrtava racije. Krajem maja 2000. godine otvoren je montažno-demontažni most uzvodno od rušenog „Žeželja”, za potrebe železnice i teškog drumskog saobraćaja.
U septembru iste godine, završena je i Varadinska duga na mestu nekadašnjeg Varadinskog mosta, ali taj naziv nije dugo potrajao te je ubrzo ponovo most poneo nekadašnje ime. U oktobru 2005. godine završena je 40 miliona evra vredna obnova iz fondova EU i pušten je u saobraćaj Most slobode.
Naslednik „Žeželja”, drumsko-železnički most, otvoren je za železnički saobraćaj u oktobru 2018. godine, nakon šest godina izgradnje. Nakon toga uklonjen je i privremeni most nakon skoro 19 godina od kada je postavljen, pa se Novi Sad vratio na stari broj mostova preko Dunava – ukupno tri.
Ovog aprila na novosadskim obalama rade dva gradilišta mostova – između Petrovaradina i Šangaja na trasi Fruškogorskog koridora i između Sremske Kamenice i Šodroša na trasi Bulevara Evrope. Ove godine, prema najavama pokrajinskih i gradskih zvaničnika, trebalo bi da bude otvoreno treće gradilište – pešačko-biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa.
Đurić: Dan kada je srušen naš prvi most
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podsetio je na svom Instagram profilu na 1. april kada su NATO bombe srušile Varadinski most kada je poginuo Novosađanina Oleg Nasov.
– Sutra obeležavamo dan kada je u našem gradu od strane NATO agresora, srušen prvi most – Varadinski most. Tada je poginuo naš sugrađanin, Oleg Nasov, koji se vraćao sa posla. Dan koji ne možemo da zaboravimo, kog se uvek sećamo i obeležavamo na tužan način sa njegovom porodicom- napisao je Đurić u objavi. On je istakao da je važno obeližiti sećanje na te teške dane i poželeti da se nikome više ne desi da bombe ruše mostove i ubijaju ljude. Podsetio je i na centralno obeležavanje početka NATO bombradovanja održano 24. marta u Somboru kojem su prisustvovali i predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh srpski Porfirije.
Gradonačelnik je istakao da se kultura sećanja mora negovati, da se nikad ne zaboravi. Podsetio je da su za vreme NATO bombardovanja Novog Sada srušena sva tri mosta, gađana Rafinerija preko 20 puta, da su ljudi prevoženi na drugu stranu obale Dunava uz pomoć vojske i čamaca. Napravljen je privremeni pontonski most od barži, a tek 1. septembra 2018. godine vraćen je treći most, Žeželjev most.
Do 2026. godine tako bi broj prelaza preko Dunava u Novom Sadu trebalo da naraste na šest, a procenjena vrednost sva tri nova mosta iznosi 369,5 miliona evra: 175 miliona evra za most do Sremske Kamenice, oko 34 miliona evra za pešačko-biciklistički most do Petrovaradinske tvrđave, a, mada nije zavnično navedeno, most kod Pobede u Petrovaradinu bi trebalo da košta oko 160,5 miliona evra.
Sva tri mosta imaće različite namene: most u Petrovaradinu biće tranzit za teški teretni saobraćaj, čime će se kamioni ukloniti sa Podbare i Salajke i Partizanske ulice, most do Tvrđave trebalo bi da najviše doprinese u turističkom aspektu, ali i stvaranju pešačke zone u Podgrađu, dok onaj do Sremske Kamenice bi trebalo da rastereti Most slobode i Bulevar oslobođenja, ali i Sremsku Kamenicu.
Što se tiče tehnikalija, najduži od njih je upravo most do Sremske Kamenice – sa prilaznim vijaduktom i saobraćajnicama pružaće se duž dva i po kilometra. Most na Fruškogorskom koridoru biće dug 1.765 metara, a pešačko-biciklistički 450 metara. Drumski mostovi imaće po dve kolovozne trake sa po dve saobraćajne trake po smeru, a most do Tvrđave imaće pešačke staze od šest metara i bicklističke od tri metra širine.
S. Krstić