Rođena je žuta zebra
Jučerašnji dan je počeo obraćajući mi se značajnim tonom: „Dobro Jutro, Lea!” Kako Univerzum povlači konce, to samo njemu može da bude jasno.
No, evo o čemu je reč...
Pre neko veče, vraćam se iz šetnje s Tubišom i Lajkom, mrak je već uveliko u Ulici Heroja Pinkija, saobraćaj tutnji, farovi se samo ređaju ko na ringišpilu, a trotoar uzurpiran građevinskim radovima, s obe strane ulice, skoro pa jedno naspram drugog. Kako bi se izbeglo šetanje uz ivicu kolovoza i tik uz ogradu parcele, pretrčavanje je neminovno! Parkirani automobili na svakom pedalju slobodne zemlje ometaju vidokrug za „pogledaj levo, pa desno”, a ja samo pomislim: „Ovde bi mogli da stave žutu zebru. Zgrade neće biti sazidane bar još godinu i po do dve, ljudi će pretrčavati... Neka stave tu žutu, kao privremenu i uočljivu, šta ih košta?!” Dakle, ove reči nisu izašle iz moje glave sve do trenutka kad pišem ove redove. Kunem vam se! Juče (stižemo do famoznog dana), krećem na posao, Sunce prilazi zenitu, a ispred mene udesno, nasred kolovoza Ulice Hroja Pinkija, šljašti ŽUTA ZEBRA!!! Jest’ da su je pomerili 20 metara dalje od lokacije koju sam ja zamislila, ali svejedno, ljudi, na Telepu se obistinila moja zamišljena žuta zebra!
Lea Radlovački