Rambo Amadeus : Moj gest je možda seksističan, seksualan nije

- Povodom nesrećnog, nemilog i neprijatnog događaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić.

Doduše, bilo bi mnogo lakše kad bi bilo izneseno šta mi se to konkretno zamera, jer je u našoj komunikaciji čitavog dana bila gomila nesporazuma i neslaganja. Ovako izgleda kao neka njena medijska taktika ali neka, evo pokušaću sam da taksativno nabrojim i priznam sva moja nedela. Moliću dotičnu gospođicu da me dopuni ako sam nešto od nedela zaboravio.

Čitav dan sam bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uverenjima.

Pre svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je delovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro delo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.

Nije mi preostalo drugo nego da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.

Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.

Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.

Zbog činjenice da je generalni sponzor emisije firma koja ima kladionice, a znamo da je to trenutno najveći problem i najbrži put ka siromaštvu protiv kog se ovaj serijal kao bori.

Ali da podsetim, optužen sam, i javno osuđen zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

Evo da preciziram.

Dotičnu gospođicu sam - dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Htio sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je saterala u ponižavajući položaj. Nekakav poslednji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesrećno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.

Nije to niko vidio, nije se ni ona bunila, mogao bih da negiram, ali mrzi me da foliram. Nisam taj lik.

Dakle pljesnuo sam, pipinuo ili štipnuo (stvar forenzičke interpretacije) u trajanju od jedne sekunde. Verujem da postoje satelitski snimci koji to mogu da potvrde, danas se i onako snima svaki pedalj planete.

Netom kasnije , tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspjevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gde sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.

Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinim.

Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se leči. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura - kultura srednjovekovnog lova na veštice samo u eri mobilnih telefona.

Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema deci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovde zaista ne osećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mestu bi prošao gore.