In memoriam: Dragoslav Mihailović (1930–2023)

Rođen je 1930. godine u Ćupriji a prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u Letopis Matice srpske, a naše najstarije književno, kulturno i naučno društvo mu 1967. objavljuje i i prvu njegovu knjigu – zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Matica srpska1968. objavljuje i drugu Mihailovićevu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća njegova knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“, dok je za roman Čizmaši objavljen 1983. dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine.

Prema motivima romana, 1969. napisao je Mihailović dramu Kad su cvetale tikve, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika.  „Njegov roman i drama ‘Kad su cvetale tikve’ obeležili su istoriju literature i pozorišta. Kad je predstava zabranjena zbog Titove primedbe ‘da tamo neki Mihiz piše neke problematične stvari’, Tito nije znao ni ime Dragoslavljevo, ali je bilo dovoljno da ga zabrane”, podsetio je akademik Dušan Kovačević.

Po rečima pesnika i esejiste Gojka Božovića, Dragoslav Mihailović bio je pisac organskog dara, u njegovoj rečenici pulsira život o kome hoće da nam svedoči. „Kao izvorni realistički pisac i kao jedan od poslednjih velikih pripadnika jedne velike generacije u srpskoj književnosti, Dragoslav Mihailović je svoje priče i romane oblikovao od samog života, uvodeći u njih ne samo karakteristične pojedinosti ljudskog iskustva jednog vremena već i karakteristični jezik i iskaz po kome se prepoznaju njegovi junaci”, navodi Božović. Pokazujući se kao pisac brutalnih događaja i autentičnih činova ljudske patnje, kao pisac koji građu crpe iz događajnosti sveta ili iz njegove periferijske vitalnosti, Mihailović u svojoj prozi pripoveda nekoliko sudbinskih tema kao što su istorija, politika, ideologija, socijalni okvir egzistencije, zlo u ljudskoj prirodi prizvano nekim činom istorije ili politike.

Božović navodi i da se sve ove teme pojavljuju, barem u nagoveštaju, u ključnom piščevom delu „Kad su cvetale tikve”, u kome se otvara tema Golog otoka koja će ispuniti čitav niz Mihailovićevih knjiga. Kratki roman „Kad su cvetale tikve”, raspet između beogradskog Dušanovca i slike epohe, između perifrijskih junaka i sudbinskih izazova jedne generacije, ulazi među najuspelije knjige srpske književnosti druge polovine 20. veka, dok su Mihailovićeve priče u samom vrhu srpske pripovedačke umetnosti. U romanu „Petrijin venac” Mihailović je pak iskazao jednu tragičnu priču uronjenu u svakodnevicu unutrašnjosti

Mihailovićevi junaci uvek pričaju iskustvo sopstvenog života ili jedan odsečak svog iskustva, koji im je život učinio sudbinski drugačijim nego što bi on morao biti, primećuje Božović. Verujući kako je književnost glas koji se mora čuti u vremenu, on je svoje pripovedanje najčešće oblikovao kao pričanje patnje. Ta patnja je nekada duboko privatna, nekada su se u nju umešale neke više sile, ali je to uvek patnja čija potresnost menja junakov svet,. Za koji god tip iskustva da se opredeljivao, pričanje Dragoslava Mihailovića bilo je ispunjeno humanističkom korektivnošću i etičkom dimenzijom pripovedanja. „Po tome ćemo pamtiti njegove priče i romane”, zaključio je Gojko Božović.     

„Na surovo bolan način, pisao je Mihailović o besmislu života zlikovaca i zločinaca, ali i o dubokom smislu herojstva, časti i ljudskosti za koje se čovek odlučuje bez obzira na stradanja i cenu koju za to mora da plati. Sa jedinstvenim senzibilitetom prikazivao je tragiku ljudskog postojanja u totalitarnom društvu, uništenu budućnost buntovnih pojedinaca i prelomne trenutke borbe čoveka koji želi da očuva identitet, dok se suočava sa izborima koje je malo ko spreman da prihvati”, napisao je predsednik Srbije u telegramu saučešća.

M. S.