Predrag Milićević: I veštačka inteligencija ume da piše ćirilicom

Pokušate li da neki pojam ili događaj pretražite na Internetu, na vaš upit ispisan latinicom pretraživač će odgovoriti navođenjem latiničnih izvora, a negde tamo na trećoj-četvrtoj strani biće, možda, i ćirilični odgovor. Prosto, sadržaja na ćirilici nema dovoljno. Zašto je to tako, odgovara nam Predrag Milićević, rukovodilac marketinga i komunikacija u Registru nacionalnog internet domena Srbije.

– Ako pogledate Gugl kao pretraživač, on ima jedno jedino pismo za srpski jezik: ćirilicu. Nema dva. Ako uđete u Gugl translejt i kucate latinicom, on preslovljava na ćirilicu dok kucate. To znači da prepoznaje jedno pismo kao srpsko. Za njega sve ostalo nije srpsko pismo. Dakle, Gugl nema problem sa ćirilicom kao pismom, ali ima problem sa sadržajima na ćirilici. Ako vaš sadržaj na ćirilici Gugl ne pronalazi, razlog leži u tome što ljudi uglavnom pretražuju na latinici. Zato će Gugl prvo izbaciti pojmove na latinici, pa tek onda na ćirilici, tako da ćete završiti na ko zna kojoj strani i većina do vas neće ni doći. Ogroman problem srpskog jezika je sadržaj. Nema ga. Još je veći problem ćiriličnih tekstova na srpskom jeziku, jer njih tek nema. Pronaći nešto na Internetu na ćirilici možete samo ako pretražujete na ćirilici, a toga je veoma, veoma malo. Malo ljudi koristi ćirilicu prilikom pretrage. Kad smo krenuli sa .srb domenom, RTS je počeo da ga koristi, ali uz ozbiljnu promociju RTS.srb kao adrese svog sajta. Posle smo dobili informaciju da je po njihovim statistikama RTS.srb bio posećeniji od RTS.rs, iako je ovaj drugi domen stariji nekoliko godina od .srb domena, i stoga mnogo popularniji. Ako želite da registrujete domen, potrebno je da uđete na RNIDS-ov DOMEN sajt domen.rs), izaberete opciju za registraciju domena https://www.domen.rs/registruj-domen i u formular ukucate naziv koji želite. Ako ukucate ćirilicom, on pretražuje .srb domen, ako to učinite latinicom, pretražuje .rs. Ako vidi da je domen s vašim zamišljenim nazivom slobodan, javi vam da je slobodan, kao i koji domen sve možete da koristite: .rs, co.rs, .org.rs, ili .srb, .pr.srb, .org.srb... Izaberete domen koji želite, sajt vas prebaci na spisak ovlašćenih registara i izaberete preko kojeg hoćete da registrujete izabrani naziv domena, i on vam to reši u tri poteza. Neki ovlašćeni registri omogućuju da kod nas izaberete naziv, kliknete na link ka ovlašćenom registru, on kroz URL naziv domena prenese direktno u korpu, potvrdite izbor na sajtu ovlašćenog registra, platite i izabrani domen je vaš – objašnjava Predrag Milićević.

Kako je istakao naš sagovornik, javna glasila i druge medijske kuće skoro da i ne uzimaju .srb domen. 

- Znam nekih pet sajtova koji su samo na .srb domenu. U suštini, skoro svi sajtovi su na .rs domenu, neki imaju i .srb domen, ali je kod skoro svih ovaj prvi osnovni domen i sav se saobraćaj odvija tamo. Što se državnih institucija tiče, one su obavezne da koriste ćirilicu, ali ne i .srb domen. Njihov domen je uglavnom “gov.rs” i to je sjajno, pošto su ranije bile na svemu i svačemu, mada i dalje imate opštine na .com domenu, što je van svake pameti, pošto one nisu usmerene na Evropu, već na lokal, i logično je da je za to potreban .rs ili .srb domen. Pritom, RNIDS ima rezervisane sve .rs i .srb domene za sve opštine, gradove, za državne institucije, te nije moguće da ga neko drugi registruje – ističe naš sagovornik i dodaje da je doći do svog domena ustvari vrlo jednostavan proces.

Ipak, .srb domen i dalje retko ko koristi, a ćirilica se spominje samo kad RNIDS, u saradnji s Udruženjem „Tipometar“, pokloni ćirilične fontove, koji sadrže srpsku ćirilicu. Jer, pored naše, u svetu postoje i ruska, makedonska, bugarska, sa drugačijim izgledom slova, što je najvidljivije kad ih stavite u kurziv. Za sada su na RNIDS-ovom sajtu https://www.rnids.rs/ćirilica-na-internetu/ćirilički-fontovi-na-poklon ponuđene 4 izuzetne familije fontova (prave se posebno redovni font, kurziv, fet ili bold i kombinacije): Areal RNIDS, Orto RNIDS, Lingva RNIDS i Etar RNIDS. Ovi fontovi imaju naša kurzivna slova, koja prikazuju bez lokalizacije.

– Bugari su uveli ćirilicu u EU, i na evru piše ćirilica, pored latinice i grčkog pisma. To je nešto što bi pomoglo ćirilici, da se malo ozbiljnije podrži, na različite načine, pa i kreiranjem ćiriličnog sadržaja, možda bi tada i efikasnost ćiriličnih upita bila veća – ističe Predrag Milićević, poručujući da je za pravu promociju ćiriličnog pisma potrebno biti uporan i voljan, i to ne samo deklarativno. 

Neke kompanije su, po pitanju domena, pokazale da imaju strategiju.

– Tako je „Starbaks“, koji je došao kod nas pre dve-tri godine, registrovao .rs  domen deset godina ranije. Oni su imali u planu proširenje po svetu i zato su registrovali sve potrebne nacionalne domene. Registrovali su čak i .srb domen, mada su ga posle pustili, ali .rs drže. Čak su i „Starbaks“ u početku pisali na ćirilici. Međutim, imate firme koje su zaista na ćirilici, ne samo domen, već i sadržaj, a imate i one koje, štosa radi, imaju logo na ćirilici, a sve ostalo je na latinici. Jedan od njih je bio „Starbaks“. Opet, prihvatili su ćirilicu, makar i samo nominalno – kaže Predrag Milićević.

Čak ni veštačka inteligencija nema problema kad je u pitanju ćirilica.

– Ona funkcioniše na principu prikupljanja ogromne količine podataka, stvaranja baze i na osnovu toga, kreiranja nečeg novog. Ako nemate bazu, nemate ni relevantan i koristan tekst. Po informacijama koje sam našao, 70 posto čovečanstva koristi latinicu. Čak i azijske, arapske zemlje koriste latinicu, doduše, ne kao zvanično pismo, na način kako je mi koristimo. Probao sam da pričam sa veštačkom inteligencijom na ChatGPT i pitao sam ga na ćirilici o .rs domenu, i on je odgovorio na ćirilici jako dobro, bolje od nekih ljudi s kojima sam pričao na tu temu. Možete da vidite kako to izgleda kod mene na Linkedinu https://www.linkedin.com/feed/update/urn:li:activity:7025422098147815424/. Međutim, na stranu veštačka inteligencija, na Internetu ostaje stari problem: ako niko nije pisao o nekom pojmu na ćirilici, možete da pretražujete do sutra, nećete naći ćirilični odgovor na Internetu – jer ga nema. Pišite ćirilicom, i ćirilicom će vam biti uzvraćeno – zaključio je naš sagovornik.

Ivana Radoičić