Sultanat Oman na obodu Arabijskog poluostrva izbegao soliterizaciju

Najtradicionalniji, jer neće velike zgrade. Naravno da je Saudijska Arabija stroža zakonima, a pre reformi princa Muhameda bin Salmana bila je i najstroža. U Omanu je sve novo dizano pseudotracionalno. Recimo, sve zgrade su na četiri, šest i jaaaako retko osam i više spratova, sve su kockaste i sa ravnim krovom, a sve bojene u belo. Nema solitera i čuda neimarstva kao u obližnjim Emiratima. Zbog sultana Kabusa.

Kad sam se rodio, a to ne beše baš toliko davno, nije postojala država Oman, već Muskat i Oman, a onda 1970, kad sam imao nekoliko meseci bebećeg života, Kabus obori s vlasti prethodnog sultana, svog oca, uz pomoć vojske i Velike Britanije, promeni ime države u samo Oman, zastavi doda grb, belu i zelenu prugu (ranije je bila samo crvena), shvati da je nafta velika prilika, te modernizova zemlju. Sagradio je i veliko zdanje Kraljevske opere. Vladao je 50 godina i 2020. se preselio na ahiret, bez dece i uz jedan kratak i neplodan brak od tek tri godine. Njegov kontroverzni životni stil je digao mnogo prašine, ali je u istoriju ušao kao otac modernog Omana. Kao sultan je sproveo politiku modernizacije i elektrifikacije (nisu imali baš puno struje ranije) i okončao međunarodnu izolaciju. Uveo je telefon i izgradio škole, bolnice i puteve (imali su samo deset kilometara pre njega). Njegova vladavina je dovela do rasta životnog standarda i razvoja zemlje, ukidanja ropstva, kraja Dofar pobune i proglašenja ustava. Ropstva? Pa da. Do pre neku godinu ropstvo je bilo zvanično i u Mauritaniji, a on je to uradio 1970. Uveo je omanski rijal (vredi čak 2,50 evra) kao zvaničnu valutu, zamenivši indijsku rupiju italir Marije Terezije!

Uz pomoć agencije „Alegra“, koja nas je odvela na krstarenje, pristali smo u ono što se u programu navodi kao Muskat, prestonicu Omana. Ali, stvarnost je malo drugačija. Zaista postoji Veliki Muskat, spoj tri grada - Starog Muskata na istoku, stare prestonice Matre, gde pristaju kruzeri, i Novog Muskata koji se proteže u ravnici zapadno od Matre. Novi Muskat je delo Kabusa, koji je zaključio da se Muskat ne može širiti u brda, već u ravnicu kraj mora i peščanih plaža. Tako smo se, i ne znajući, dogovorili sa taksistom da nas za 60 evra provoza do svih znamenitosti. Svi su nosili bele abaje, i kape koje se zovu kem ili keme, a imaju obrube raznih dezena i boja, iako su sve bele. Kažu da se svaki dan nosi druga, postoje svečane, a po njima se prepoznaje i ko je bogatun ili siromah.

Elem, prvo smo išli do Velike yamije Sultana Kabusa, u Novom Muskatu. Završena je 2001. i ogromnih je dimenzija. Nekako spokojna, podseća na one u Španiji i Maroku, sa svojim vrtovima i bazenima. Može da primi 25.000 vernika, a posebno je zanimljivo što vernici nisu suniti i šiiti, pa čak ni alaviti Sirije, već - ibaditi. Smatra se da su čak i najstarija grana islama, jer su se izdvojili pre nego što su se suniti i šiiti posvađali. Iako najstariji, jedni su od tolerantnijih, kažu, najtolerantniji posle alavita. Tolerancija se vidi jer se u Omanu, za razliku od mnogih drugih zemalja, slobodno mogu graditi crkve i hinduistički hramovi.

Svakako je Kabusova yamija najveća ibaditska na svetu, a imala je i najveći tepih ikad satkan, no, danas je to tek drugi najveći, posle gradnje Velike yamije sultana Zajeda u Abu Dabiju. Tu je i veličanstvena Kraljevska opera (ne kaže se Sultanska, jer sultan je sam po sebi kralj) od belog mermera iz Karare, jer je Kabus, školovan u Britaniji, obožavao muziku. Na suncu, zaslepljuje svojim belasanjem. Plaža Kurum je omiljeno mesto meštana, ali i stranih kupača, a lokalne devojke u gimnazijskim uniformama ne daju se slikati, ni same, a pogotovo sa nepoznatim muškarcima.

Ime Muskat je prilično dobro poznato, kao muškatni oraščić koji je po gradu dobio ime. Sve to potiče od Portugalaca i 16. veka, kad su bili pomorska velesila i kontrolisali puteve začina do Azije. Osvojili su Muskat i Malaku, u Maleziji, odakle su dovozili oraščić u Evropu i eto imena preko „usputne stanice“. Portugalci su sagradili i moćne tvrđave u Muskatu i Matri i držali iz dok ih Osmanlije nisu isterale (čak tamo su došli!), da bi se na kraju Omanci oslobodili svih. Oman je posle toga bio centar trgovine začinima i robljem, imajući ključno mesto kao raskrsnica trgovine između Istočne Afrike i Indije. Omanski sultan je jedno vreme boravio u Zanzibaru, jer je to bila njegova teritorija, a sve kulminira time da je, za razliku od Emirata, ovde puno mulata (meleza crnaca i belaca) i čistih Afrikanaca, potomaka robova iz današnje Tanzanije, Kenije i Mozambika.

Elem, palata Al-Alam je još jedno remek-delo smirenog omanskog pogleda na svet i luksuz. Sve savršeno, estetski dovršeno i nepretenciozno, ako ijedna kraljevska palata može biti nepretenciozna. Iza nje, pruža se tvrđava Al-Yalali, na tamnosmeđim liticama.

Beli balkoni Matre podsećaju na stripove Korta Maltezea i pesme Darka Rundeka. Kao da vas neko odvede u kolonijalno doba, Indiju ili Zanzibar. Plavo more i obala Indijskog okeana. Gledamo ka Gou i Bombaju. Suk, pijaca u Matri, izvor je svakojakih delicija i suvenira - mošusnih sapuna, šalova od Kašmira, indijske brze hrane. Cene deluju povoljno, ali je varka – jedan rijal je 300 dinara. Kineske kopije hanyara, nacionalnog noža i ponosa, svuda su. Idemo na čaj od zatara, mog omiljenog arapskog začina. I mačaka je svuda, najveći su prijatelji. Mirne su i vole da se maze. A kad se ne plaše ljudi, znači da su i oni pitomi. I zato je Oman oaza mira i vizuelne harmonije na ludom Arabijskom poluostrvu.

Žikica Milošević