Vesić: Bez razvoja građevinarstva nema rasta BDP-a

"Građevinarstvo čini šest odsto BDP Srbije. Mi smo ove godine u budžetu Republike Srbije obezbedili 3,6 milijardi evra za ulaganja u infrastrukturu. Zato je važno da svi damo svoj maksimum i da nadoknadimo zaostatak od prošle godine", rekao je Vesić za Tanjug.

On je dodao da je suština Izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, za koji je danas je završena javna rasprava u više gradova, da se skrate procedure, da budu brže i transparentnije i da se brže dobijaju građevinske dozvole.

Ministar ističe da je upaljen je crveni alarm zbog pada broja izdatih građevinskih dozvola, ali dodaje da se pad građevinarstva događa u većini zemalja u Evropi, osim u dve zemlje, i da je to posledica ekonomske krize.           

   "Postoji više razloga zbog kojih se manje investira, a prvi je sam rat u Ukrajini, porast cena, porast cena kredita jer ih građani sada teže da dobijaju. Tu su i naši subjektivni razlozi kao što je neorganizovanost, slabije izdavanje građevinskih dozvola, duže čekanje nego što je dozvoljeno i kada to saberete dobijete pad u građevinarstvu", konstavao je Vesić.

Dodaje da "mi ne možemo da utičemo na ono što se dešava u svetu ali možemo da promenimo ono što je do nas" i da je to je osnovni razlog zbog kojeg se donose Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.   

  U narednih desetak dana, najavio je, biće obavljeni razgovori sa stručnim organizacijama, Privrednom komorom, Američkom privredom komorom, Savetom stranih investitora, Savetom zelene gradnje i mnogim drugima koji su važni za privredni razvoj. 

Kaže da je jedan od ciljeva Izmena zakona da se oslobode skriveni resursi koji se do sada nisu koristili.

"To znači da će biti omogućena konverzija bez naknade. Taj zakon je donet pre 13 godina i za to vreme Srbija je zaradila  31 milion evra, što znači 2,3 miliona evra godišnje. To je mizerna zarada u odnosu na ono što je izgubljeno kroz porez na imovinu, angažovanje kompanija i ono što je moglo da se izgradi na tim lokacijama. Ustavni sud je dozvolio da se ukine taj zakon, tako da je Srbija jedina zemlja u tranziciji koja ima takav nakaradni zakon", navodi Vesić.

On kaže da će izmene Zakona o planiranju i izgradnji   omogućiti da se aktivira 5.000 lokacija na kojima može da se izgradi 15 miliona kvadrata, a na njima je moguće angažovati veliki broj radnika, obezbediti veliki novac za lokalne samouprave kroz naknade za doprinose za građevinko zemljište i porez, a kroz promet nekretnina za državu.

"Na taj način možemo čak i smanjiti cenu stambenog prostora, jer će se pojaviti više stanova na tržištu", smatra ministar. 

Najavljuje da će za investitore biti uvedena nova pravila kojih će morati da se pridržavaju.

"Ubuduće će pre prijemnih radova investitor morati da da garancije lokalnoj samoupravi za eventualnu štetu koju bi mogao da nanese trećem licu. Ako se desi neka nesreća, kao što je bila u Vidovdanskoj, znaće se da će se od tog osiguranja naplatiti šteta, što do sada nije bilo moguće", poručuje Vesić.

Navodi da i da će pre dobijanje upotrebne dozvole, kompanije morati da predaju dokaz o kretanju građevinskog otpada, čime će se sprečiti pojava građevinskih deponija, a kompanije koje grade, moraće pre dobijanja građevinske dozvole da urade snimak stanja okolnih ulica i da daju garanciju da će vratiti sve lokalne ulice u pređašnje stanje. 

"To će dovesti do veće sigurnosti ljudi, jer ako gradite, znači da zarađujete i nemate prava da pogoršavate standard i komfor ljudi koji tu žive. To je standard koji  postoji svuda u svetu i nema razloga da ne postoji u Srbiji", naglašava Vesić.

Na pitanje da li će biti pojačane kontrole gradnje, s obzirom na negativan primer šta se zbog loše gradnje desilo u Turskoj prilikom zemljotresa, Vesić je odgovorio da je to  pitanje za građevinske inspekcije, ali da se razmatra uvođenje strožih propisa.

"Razmatramo da u Izmene zakona uvedemo pojačane seizmološke propise, da se uvedu energetski pasoši, jer ljudi moraju da znaju koliko će plaćati struju, grejanje. To su sve evropski standardi. Uvodimo Zelene sertifikate za sve javne zgrade i sve objekte od preko 10.000 kvadrata. Zelena gradnja koja znači da se gradi ekološkim materijalima koji ne zagađuje životnu sredinu", poručio je Vesić.