Upravljanje obnovljivim izvorima energije: Biomasa pogodnija za manje sisteme

Vanredni profesor na Departmanu za energetiku i procesnu tehniku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu prof. dr Miroslav Kljajić objasnio je za „Dnevnik” kako biomasa, kao obnovljivi izvor energije može da pomogne u procesu energetske tranzicije.

- Biomasa je potencijalni energent bioporekla, koji se može manifestovati u čvrstom ili gasovitom stanju, kao i u formi biogoriva - rekao je Kljajić. - Kod nas je najzanimljivija čvrsta masa, mada u poslednje vreme gasifikacija (biogas) iz biomase počinje da biva jedan zanimljiv izvor, prvenstveno u kontekstu malog uticaja na životnu sredinu. Kada imamo biogas, onda je iskorišćenje biomase znatno veće, što je u svetu trend. Uvek se teži ka gasifikaciji, ne bi li se dobile i električna i toplotna energija, jer kada se radi direktno spaljivanje čvrste biomase, najčešće dobijamo samo toplotnu energiju. Imamo dobru asocijaciju za biogas koja je veoma aktivna i razvijena u Srbiji, a njihovi rezultati pokazuju da je to biznis koji ovde ima dobar potencijal, te očekujem da će se tek razvijati u narednom periodu. 

U svim tranzicionim procesima, dobro je da se koriste lokalni resursi, kaže profesor. Stoga smatra da je moguće razvijati malu privredu u Srbiji koja će zaposliti ljude i koristiti biorazgradivi otpad, a svi podaci ukazuju na to da mi raspolažemo dobrim potencijalom biomase. Imamo na raspolaganju tehnologiju, uređen zakonski sistem, dok naši inžinjeri imaju iskustva, a proizvođači opreme su znatno napredovali, te se i u Srbiji ona može kupiti.

- Naravno, energetika na nivou države je nešto drugačija, nemamo dovoljno dobre uslove da se biomasa koristi u većim sistemima - priča naš sagovornik. - Ali za sisteme srednje veličine, do nekoliko megavata, biomasa i biogas su idealan način za ostvarivanje ciljeva tranzicije, a to je upravo korišćenje lokalnih resursa i smanjenje uvoza goriva. Nije sva biomasa iskoristiva, ali oko dve trećine ili polovina bi mogla biti i to na jedan održiv način, koji neće biti preskup, niti će previše narušavati biosisteme. Postoje napredni sistemi za korišćenje biomase, koji i dalje na tržištu nisu dostigli neki nivo zrelosti, dok je korišćenje čvrste biomase u formi peleta i briketa na visokom nivou za manje sisteme. Drvne sečke, koje nastaju iz higijene šuma mogu da se upotrebe za neke veće sisteme. To se sve odnosi na proizvodnju toplotne energije, dok postoje i parni kotlovi, koji koriste čvrstu biomasu, a mogu da proizvode i struju i toplotnu energiju. To je složeniji koncept, ali je, uz dostupnu tehnologiju na tržištu moguć.

Po Kljajićevim rečima, kod sagorevanja čvrste biomase, operativni troškovi su manji, jer je to biomasa koja se pripremi i loži, dok je kod biogasa početno ulaganje i održavanje postrojenja malo skuplje. Biomasa se u inženjerskom kontekstu može smatrati čistijim izvorom, znatno je povoljnija od uglja ili ogrevnog drveta, te možemo reći da je tačka koja pomiruje ekonomski, ekološki i društveni aspekt i da je njeno korišćenje dobar put ka boljem energetskom okruženju.

- U energetici je ponekad dobro “gađati” puno malih sistema, koji će biti vrlo efikasni i pod kontrolom, te tako možemo zameniti na hiljade malih i srednjih ložišta i efekat će biti odličan, a ne da napravimo jedan ogroman centralizovan sistem na biomasu - objašnjava profesor. - Tako možemo na nivou kvartova u gradu, na nivou škole ili bolnice rešiti snabdevanje da ono bude čisto i sa domaćim resursom. U državnom bilansu, teško da možemo da računamo na velike procente, te možda u Srbiji sada nije realno skočiti dve stepenice, već ići korak po korak i stvarati puno malih sistema, koji će napraviti odličan rezultat.

Poljoprivredna biomasa u Vojvodini je odličan resurs za korišćenje. Kako kaže naš sagovornik, svedok je da u zadnjih 10 do 15 godina Pokrajina daje subvencije gazdinstvima da kupe opremu i zatvore ciklus, odnosno da otpadnu suvu biomasu spale u kotlovima i proizvode energiju za staklenike, grejanje farmi i slično. Tu postoji prirodna veza i Vojvodina bi trebala da bude lider i van granica naše zemlje, jer imamo idealne uslove za to.

-Težnja je da se fosilna goriva zamene biogorivom, jer ono sadrži minimalne količine teških metala i sumpora. Tehnologija je malo kompleksnija, te bismo trebali da uzgajamo uljarice – pojašnjava prof. dr Milorad Kljajić, podsećajući na to da je u Šidu postojala firma koja je proizvodila biodizel, ali to nije zaživelo. -Drugi problem je što se proizvodnja hrane kosi sa proizvodnjom energije. Tečna goriva jesu odlična stvar i Vojvodina ima potencijala da uzgaja uljarice, ali u ovom trenutku ekonomija nije dobra za taj biznis, odnosno ekonomska računica nije pogodna. Zato bi po njegovom mišljenju, država trebalo da pomogne i subvencioniše cenu biodizela ili nekog etanola, ne bi li  proizvođači mogli da prežive na tržištu.

         Ivana Bakmaz