Jezikomanija: Originalna kopija
Svakodnevno nailazimo na spojeve reči kao što su „javna tajna”, „oštroumna ludost”, „glasna tišina”, „tiha buka”, „mlada starost”, „pametna glupost”, „mudra budala”, „skromna raskoš”...
Iako su na prvi pogled dva nespojivi, značenjski suprotna pojma (antonimi), ovi spojevi kriju dublje značenje i otkrivaju istinu – „pogađaju pravo u metu”.
Ovo je stilska figura, podvrsta kontrasta ili antiteze, odnosno paradoksa u kojoj se spajanjem protivrečnih pojmova stvara nov paradoksalni pojam i zove se oksimoron. Pojam oksimoron potiče od grčkih reči όξύς – oštar i μὠρος – tup, lud i doslovno znači „oštroumna ludost”.
U svakodnevnom govoru, takođe, susrećemo se sa oksimoronima koristeći ih kao fraze: gotovo savršeno, originalna kopija, konstantna varijabla, virtuelna stvarnost, siguran rizik, tamna svetlost, napola gotovo, živi fosil, nov i poboljšan, stopostotna šansa, istinita bajka...
U nazivima nekih književnih dela prepoznaju se oksimoroni: Živa smrt, Poznata neznanka, Zimsko letovanje, Cveće zla…
Oksimoron najčešće prepoznajemo u sintagmama sačinjenim najčešće od dve reči (npr. drveno gvožđe) koje su značenjski suprotstavljene, moglo bi se reći „ne pripadaju istom kodu”. Da bismo ga razumeli, moramo naći vezu među spojevima koje ga čine. Obično je jedno značenje bukvalno, a drugo preneseno.
Dakle, u oksimoronu je prikriven pogled na svet, njime se pokušava iskazati sveopšte iskustvo, zaključak, poenta.
N. Mirković