OkoTVoko: Dobro da nije veće zlo

Nekako u to vreme je svirala pesma grupe „Leksington” – „Dobro da nije veće zlo”, dok je Jelena Gavrilović govorila Tončiju Huljiću da je program krenuo. Bilo mi je žao što videh mog omiljenog kompozitora u ulozi koja mu nije stajala. Ali bilo je lepo videti Boru Đorđevića. Bora nikad nije imao čistiju kosu. Lepo je što se region ujedinio reče Konstrakta. Bora i Tonči zajedno. To u Splitu niko neće zameriti. Da je bio i Oliver koji nikad nije hteo u Arenu, bilo bi drugačije. Ali šta ćemo, nego da verujemo  klikovima i lajkovima. Ne veruje tome ni Vojaž koji je imao neviđenu tremu pred novogodišnji nastup ispred Skupštine. Trendovi su doneli nekoj novoj deci šansu da imaju milionske preglede ali da li će oni imati snagu zvezda koje su se pojavljivale na „Oskaru popularnosti”?

Ako je Aleksandra Prijović hit godine onda je objektivno da Aco Pejović izvede pesmu milenijuma „Ponoć je”. A gde je Željko Samardžić, nisam video ni Zdravka Čolića... Da li su svi na broju bili na „Oskarima popularnosti”? Kao onda kad ih je organizovao Zoran Predić koji nije petnaest godina među nama. Vreme se promenilo. Iako svi znate da ja obožavam i Jelenu Rozgu, Petra Grašu i Tončija Huljića, činjenica je da jedan Miroslav Ilić puni sam Arenu. Bio sam u toj Areni kada smo organizovali Evroviziju, kad su se zaljubili Jovana Janković i Željko Joksimović. Sve je isto samo Broza nema, i na žalost „Dugme” više ne može ni Brega da okupi. Oni za koje se klikću lajkovi, ne moraju biti najpopularniji. Na Tviteru, Fejsbuku, vodio se pravi rat. Ali dobar je onaj događaj koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da citiram Mac awards.

„Da li je ovo zapravo neuspela generalna proba? Ko su ovi ljudi? Čemu ovo služi? Kad će kraj? Gde su zvezde i publika?”, napisao je kolega i stari radijski vuk Siniša Milošević. Mi koji nešto i primetimo imaćemo status ono dvoje dedica koji su bili u „Mapet šou”-u. S obzirom na to kakva je situacija u regionu, kako je napeto u svetu, šta smo sve pročitali o mržnji - uvek kažem dobro da nije veće zlo. Čestitke organizatorima što su uspeli da naprave spektakularni crveni tepih, to nije lako. Svaka odluka da se napravi nešto novo u Beogradu je za pohvalu. Ali u pitanju je medijska šarena laža. Jer umetnica mora biti zdrava i jedino je ona pevala uživo a dobila je mlak aplauz. Nakon Evrovozije sam pitao medije zašto je niste dočekali kao pobednicu, kad nas je lepo predstavila.

Povodom toga ko su zaista zvezde - sama Zorica Brunclik će da napuni Arenu. Još ako dovede i Vesnu Zmijanac, biće „Idem preko zemlja Srbije”. Miroslav Ilić će kao i Dino Merlin da napuni Arenu jer „Luckasta si ti, takav sam i ja”. Znam da je u prirodi medija da bude hleba i igara, ali i hleb je sve skuplji, kao i kifle. I u Zagrebu, Sarajevu kao i u Beogradu. Uz ovakvu muziku mi smo na duže staze nagrabusili. Ne znam šta je spasenje. Tu ne može pomoći ni Marija Magdalena koju je umesto Doris pevala Jelena Rozga. Zašto Doris nije pevala, imate pravo tri puta da pogađate. Ali bio je crveni tepih, bilo je na stotinu televizija, na stotinu novinara. Svi su pričali, svi su gledali. Što je veći sjaj na crvenom tepihu, to je tužnije na Jutjubu i kad uzmete daljinski. Ali pošto živimo u svetu licemernih, gde se ponekad nema pravo na sopstveno mišljenje pa i kad je estrada u pitanju. Sve šljašti a mi smo duhovno sve prazniji. Što bi otpevala Seka Aleksić: „Ko da sutra ne postoji”. Dobro da nije neko veće zlo.

Aleksandar Filipović