Kako „zašto”, jednu Brankicu imam
Moje prvo „Dobro jutro, Novi Sade” počelo je rečenicom: „Sad ti napiši o nečemu lepom, dosta je ovih negativnih kritika...”
Pa hajde da se vratim tom lepom. Tokom praznika rekla sam šta mislim o euforiji, ali svakako sam razmišljala i o tom „zatišju” van praznika, dok se svi ne „razbude”. Pomislila sam na to kako su se od novembra do decembra poređale interesantne izložbe fotografija, a s radošću sam, takođe ovde, podelila povratak benda „Duo Nomadiko” na scenu. Gotovo da sam se zabrinula za sadržaje na početku godine i eventualno zatišje, međutim, već je usledila informacija, poziv za „ivent” na Fejsbuku – otvaranje izložbe fotografija Jana Vala „Kažem grad – mislim na ljude” u Muzeju Vojvodine, pa svirka „Duo Nomadika” u Kafe-galeriji „Frida”... Baš sreća!
Pa da, meni je na početku januara i rođendan, kojem posvećujem pažnju baš koliko i praznicima – najblaže rečeno, ne razmišljam o njemu, ali dragi ljudi zato razmišljaju. Ne obeležavam rođendane i to objasnim ljudima kad me pitaju, uklonim datum sa društvene mreže, ali ne! Na moje pitanje zašto mi je neko nešto kupio i hoće na minut da me vidi da mi to pokloni, baš juče dobijem odgovor: „Pa kako ’zašto’, jednu Brankicu imam!”
Branka Pavković