DNEVNIK U GORNJEM TAVANKUTU Sve je više đaka u školi

Sačinjeno pretežno od Bunjevaca i Hrvata, Gornji Tavankut, pak, važi za gostoprimljivo selo u kom će vam, na koga god da naiđete, priskočiti u pomoć i uputiti vas tamo gde mislite da ste krenuli.

- Gledaj sade, šibaš skroz gore, dolje đe se vidi, direktno do kraja, tamo di su oni jablanovi i ono niže, kao crno drvo, onda imaš jedan put što te odvaja desno, pa drugi, na trećem što odvaja desno, e tu skrećeš, ideš desno i ideš  nekih svojih 200-300 metara, ide ti put više kao u osmicu i eto kapele – pokazuje nam rukom jedan meštanin Gornjeg Tavankuta, koji je pošao u radnju, naslonio bicikl na drvo i rešio da nam posveti koji trenutak pažnje, ali i smernica kako da dođemo do crkvice koja je maločas zvonila, a koja je, zapravo, kapelica Svete Ane.

Uputismo se šorom koji se nastavljao u pozadini ruke našeg sagovornika i uz nekoliko minuta vožnje po severnom kraju Gornjeg Tavankuta, nađosmo žutu kapelicu i ambijent koji odskače od ostatka mesta, po svemu sudećim, vrlo neobičnim za Vojvodinu.

- Selo je ostalo potpuno isto za ovih 30 godina otkako ovde radim kao učiteljica, to mogu da tvrdim – kaže nam Tatjana Nimčević, koja je ovog septembra primila 13 prvaka. – Međutim, nekad su deca dolazila u školu biciklom, sama, još od prvog razreda, a danas većinu njih roditelji dovoze kolima. A i drugačija je situacija ovde u Gornjem Tavankutu, ovde ima dosta azilanata koji noću šetaju u grupama i ljudi se boje, to je ono što ja znam.

Dok smo sa našom sagovornicom čekali autobus, kako bi se vratila kući u Suboticu, učiteljica Nimčević je uspela sa nama da podeli i to da svakog dana putuje po sat i po u jednom pravcu, te da joj ta vožnja od kuće do škole (i obrnuto) dođe kao odmor u toku dana.

- U poslednje vreme imamo nešto mnogo đaka u školi, do četvrtog ih je oko 50. Ima dosta mladih porodica, ovde je valjda jeftiniji život, a doselili su se kad su se delile kuće preko projekata. Ovde nema sve što je potrebno, dok je u Donjem Tavankutu dosta razvijen seoski turizam, što je nešto što dovlači ljude, ima dosta akcija, priredbi, festivala – napominje učiteljica, dodajući da primećuje i da se roditelji danas sve manje bave decom jer moraju više da rade, ali da su svejedno svi dobri i raspoloženi za saradnju.

Sa učiteljicom Nimčević na stanici je stajala i Maja Rudić (17) koja kaže da joj je lepše u gradu, odnosno Subotici, jer tamo ima više drugara i aktivnosti, a i zbog škole je svakog dana tamo.

Mašući ispraćenim putnicama, nalazimo na Zoru Fuks, meštanku koja se u ovo selo doselila pre 43 godine iz njene Male Bosne. Na pitanje zašto nema toliko ljudi na ulicama, baka Zora daje jednostavan odgovor: „Zima je, pa su svi unutri!”

- Imam ovde sve što mi je potrebno, ja sam skromna, tako da, nismo gladni, žedni, nismo u ’ladnom – dodaje, pojašnjavajući da je njeno udato prezime nemačkog porekla i da lozu nastavlja sin koji joj je podario unuka. - S obe strane kuće su nam doseljenici iz Rusije i ni sa kim ne kontaktiraju. Jedni su došli prošle nedelje, pa još ni ne poznaju bilo koga.

Suma sumarum, Gornji Tavankut, u kom „ne postoji” ni jedna ulica, jer su sve nazvane po nečijem kraju, šoru ili putu, ma koliko se činio pust i odsutan, zapravo je pitom i dočekuje vas raširenih ruku, samo budite strpljivi.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Uskoro novi vodovod u Gornjem Tavankutu

Mesnu zajednicu Tavankut čine dva naseljena mesta: Gornji i Donji Tavankut. Prema rečima predsednika Saveta Dejana Lončarevića, meštani se mahom bave ratarstvom i voćarstvom, što se da primetiti u i oko sela, među kojima zasadi jabuke i plantaže paprika zauzimaju značajnu atarsku površinu.

- Što se tiče zaposlenja, imamo privatnu hladnjaču u Gornjem Tavankutu, a to je „Select Fruit” koja zaprima domaće proizvode i izvozi ih na spoljna tržišta, a spomenuo bih i privatne plantaže gde naši meštani odlaze sezonski da rade – ističe Lončarević.

Najveći problem u selu je voda, odnosno, kako nam je rečeno, bunari su plitki, a zbog manjka padavina, pumpe ne mogu da povuku vodu i ljudi je nemaju ni za osnovne potrebe.

- Problem sa vodom je nešto sa čim ovo selo, kao i Donji Tavankut, decenijama bori, jer nivo vode iz godine u godinu opada na ovom delu – pojašnjava predsednik Saveta. – Ono što bi se moglo istaći jeste da je MZ Tavankut u saradnji sa Gradom Suboticom podnela postupak za izgradnju vodovodne mreže u oba dela Tavankuta, i nadamo se u skorije vreme rešenju ovoga problema. Takođe, imamo u planu i saniranje deonica puta prema Karauli, koji je u dosta lošem stanju. Put je gradila vojska za svoje potrebe i zbog toga put nema projektnu dokumentaciju. Uvrstili smo i ovaj problem i nadamo se da će se i ovaj projekat u skorije vreme privesti kraju.