DNEVNIK u Kikindi: Konačno počela izgradnja fabrike vode

U taj kapitalni posao tamošnja lokalana samouprava ušla je nakon nekoliko godina studioznih priprema projekta i uz finansijsku podršku Vlade Republike Srbije, Nemačke razvojne banke KFW i novcem iz gradskog budžeta.

– Početkom godine startovala je izgradnja postrojenja – kaže za „Dnevnik“ gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač. – Građevinski radovi su pri kraju i nadamo se da će za nekoliko meseci početi i ugradnja opreme u fabriku vode. Vrednost projekta je 11 miliona evra. Posle decenija čekanja nadamo se da će krajem sledeće ili početkom 2024. godine sugrađani dobiti najzad pijaću vodu. To je i po našem, ali i mišljenju građana najveći problem u Kikindi. Naše opredeljenje inače je da svako selo, a imamo ih devet, i svaki deo grada razvijamo ravnomerno. Tako ćemo mini fabrike vode izgraditi u svakom od njih, mada postoji mogućnost da dva sela budu obuhvaćena jednim takvim postrojenjem. S tim projektom krećemo iduće godine, a plan je da ga do kraja 2024. završimo.

Tokom godine nastavljena je zamena starih vodovodnih cevi na teritoriji grada, kako bi celokupna mreža bila spremna da prihvati vodu iz fabrike kad bude gotova. Kako saznajemo od gradonačelnika Lukača, u prethodnom periodu zamenjeno je tri petine vodovodnih cevi,a ove godine je nastavljen taj  posao, koji finansira pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja sa oko 180 miliona dinara. Njegova vrednost sa PDV-om je blizu 240 miliona dinara. Treći segment kada je vodosnabdevanje Kikinde u pitanju predstavlja magistralni vod koji će spojiti mrežu sa fabrikom za šta je oko 70 miliona dinara takođe obezbeđeno u Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Pored izgradnje fabrike vode, što je investicija kapitalnih razmera i ogromnog značaja za Kikindu, još jedan projekat je pokrenut ove godine vrlo važan za građane tog grada. Reč je o rekonstrukciji Opšte bolnice, čija prva faza je pri kraju.

– Cele godine se vredno radilo uz rešavanje svih nepredviđenih poteškoća koje se pojavljuju kada se krene u rekonstrukciju – napominje Lukač. – Obnovu finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i samo prva faza koštala je 350 miliona dinara. U pripremi su preostale dve faze i onda sledi opremanje. Kikindu poput drugih gradova muči nedostatak lekara, ali mi nastojimo na različite načine da motivišemo lekarski kadar da se vrati u svoj grad ili ostane u njemu. U našem Domu zdravlja uvek je otvoren konkurs za lekare. Ove godine smo pored stipendija za studente izašli u susret i specijalizantima na isti način ne bismo li ih motivisali da razumeju da Kikinda misli i brine o njima. Razmišljali smo i o tome da pronađemo stanove ili kuće na selima gde bi mladi bračni parovi - lekari mogli za žive i rade. To je još uvek u fazi dogovora. Mislim da ima šanse da postignemo cilj u saradnji sa Opštom bolnicom i Domom zdravlja, tim pre što će, kada bude rekonstruisana, bolnica pružiti dobre uslove za rad. Izazovi su veliki i nekada plata nije jedini motiv nekome da ostane.

Zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije u Kikindi se infrastrukturno oprema najnovija industrijska zona „Rasadnik“. Iz gradskog budžeta izdvojene su pare za trafo stanicu i elektro radove, a Republička vlada i Ministarstvo privrede učestvovali su sa oko 60 miliona dinara u finansiranju internih saobraćajnica, javne rasvete i ostale infrastrukture.

–  Uz angažovanje razvojnih agencije Vojvodine i Srbije i posredovanje Republičke vlade razmatramo nekoliko ozbiljnih ponuda. Kikinda je u prethodnom periodu privukla šest – sedam investitora. Želja nam je da u novoj zoni to budu firme koje će ponuditi bolje plaćene poslove da bi mladi i obrazovani ljudi imali razloga da ostanu u Kikindi i svoje znanje iskažu u svom gradu. Izuzetno nam je značajno da su ljudi zainteresovani za ritejl šoping park. U proceduri smo potpisivanja ugovora i nadam se početkom sledeće godine izgradnji parka – ističe Lukač.

Po njegovim rečima, Kikindi će mnogo značiti brza saobraćajnica Bački Breg-SomborKikinda-Nakovo, zbog čega tamošnja lokalna samouprava čini sve da pripremi plansku i urbanističku dokumentacije da bi u što kraćem roku njena izgradnja krenula. Kako kaže, time će Kikindi porasti investicioni potencijali, i ne samo gradu, nego i čitavom regionu. Strateški važan za Kikindu je granični prelaz Nakovo-Lunga koji je udaljen svega devet kilometara. Ističe odličnu komunikaciju sa Žomboljem u Rumuniji sa kojim je nedavno potpisan novi protokol i potvrđena višedecenijska saradnja i bratski odnosi. Reč je o lokalnoj samoupravi na teritoriji Rumunije sa kojom Kikinda realizuje projekte prekogranične saradnje.

Kikinda, kako naglašava njen gradonačelnik, na različite načine pomaže socijalno ugroženo stanovništvo, a značajna su i ulaganja u pronatalitetnu politiku. Lokalna samouprava desetak godina kvartalno sprovodi akciju „Bebi klub“, u okviru koje svako rođeno dete dobija stolicu-hranilicu i pakete potrepština za novorođenče.

Taj severnobanatski grad, po Lukačevim rečima, poslednjih godina može da se pohvali povećanim natalitetom. Za prvo dete u porodici grad dodeljuje 30.000 dinara,  20.000 za drugo, a majke koje nisu zaposlene pola godine mesečno primaju po 10.000 dinara. Ove godine prvi put je grad svim prvacima kupio uybenike. Za one nešto mlađe obezbeđuju se auto-sedišta.

– Svake godine uvodimo nešto novo. Ove godine, na šta sam ponosan, imali smo stotinak mališana više za upis u vrtiće. Tokom leta na selima i gradu morali smo dodatno da sredimo vrtiće da bismo mogli da ih primimo. To je značilo i dodatna zapošljavanja u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“. Radimo projekat za dogradnju odnosno izgradnju novog vrtića. U planu je novi Centar za socijalni rad, novi fudbalski stadion, rekonstrukcija atletskog stadiona. U dva naselja sledeće godine treba da otpočnu radovi na kanalizacionoj mreži. U završnici je projekat novog Doma zdravlja – kaže Lukač i dodaje da se lokalna samouprava trudi da sve što od nje zavisi, na vreme i spremi.

Sa 15 miliona dinara iz gradskog budžeta Kikinda je ove godine sufinansirala sanaciju energetske efikasnosti kuća i stanova na svojoj teritoriji, pri čemu ne treba zaboraviti ni učešće Ministarstva rudarstva i energetike. Kako kaže gradonačelnik Nikola Lukač, ove godine je to urađeno sa više iskustva i dosta više novca. Više od 160 domaćinstava za dve godine je obuhvaćeno tom merom. Sva je prilika da će i dogodine 10 do 12 miliona  dinara na početku biti obezbeđeno za sanaciju energetske efikasnosti domaćinstava, koja je po reakcijama Kikinđana, dobar potez.

Gradska vlast u Kikindi ove godine je prvi put raspisala konkurs za sufinansiranje kupovine bicikala i po obećanjima gradonačelnika Nikole Lukača, Kikinđani i dogodine mogu da očekuju ovu pogodnost.

Prema Lukačevim rečima, u gradskom budžetu za tu namenu izdvojen je milion dinara u nameri da se po 10.000 dinara dodeli građanima za kupovinu bicikala. Kako se na konkurs prijavilo 214 sugrađana odlučeno je da se svima izađe u susret. Rebalansom budžeta učešće grada u realizaciji te akcije uvećano za još nešto više od milion dinara. Namera je da se i u 2023. godini sprovede akcija otprilike u istom obimu.

        S. Aničić Ilić

        Z. Milosavljević