Nema bezbedne upotrebe petardi, deci uskratiti kontakt s pirotehnikom
BEOGRAD: Prevencija je najbolji način lečenja povreda nastalih prilikom upotrebe pirotehničkih sredstava, ukazao je doktor Đorđe Kravljanac iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" i istakao da nema bezbedne upotrebe petardi, te da deci ne treba dozvoliti da uopšte dođu u kontakt sa pirotehničkim sredstvima.
On je za Tanjug rekao da povrede nastale prilikom upotrebe pirotehničkih sredstava mogu biti naizgled bezazlene u smislu da su to manje opekotine i manje rane, ali da nekada mogu da zahvate delove tela u vidu većih opekotina, te da se mogu zadobiti povrede šake koje se završavaju amputacijom prstiju ili nedostatkom delova šake.
U periodu od dve godine imali smo takve slučajeve koje smo mogli da rešavamo samo u ambulantnim uslovima, nije bilo prijema u bolnicu i onih koji su zahtevali neko hirurško lečenje. Međutim, za doček 2022. godine, troje dece imalo je ozbiljne povrede i hospitalizovano je u Institut za majku i dete, rekao je Kravljanac.
On je svima koji rade s decom, a pre svega roditeljima, poručio da upotreba pirotehničkih sredstava za decu predstavlja opasnost, navodeći da deca ne znaju na bezbedan način da upotrebljavaju petarde već često iz radoznalosti pokušaju da upotrebe to pirotehničko sredstvo.
Bace petardu, ona ne eksplodira, onda je ponovo uzmu u ruku i tada dođe do eksplozije i povrede, rekao je Kravljanac i dodao da se sve to događa iz dečije radoznalosti, ali i iz nedovoljnog znanja o mogućnostima koje mogu da nastanu prilikom upotrebe pirotehničkih sredstava.
Ta upotreba može da bude sa brojnim posledicama i komplikacijama koje nekada mogu da ugroze dečiji život, rekao je Kravljanac i dodao da se tokom svog rada susreo sa više veoma teških slučajeva ovakvih povreda.
Između ostalog, naveo je da su spasili dečaka koji je pre nekoliko godina ubacio petardu u rezervoar za benzin pri čemu je došlo do eksplozije, pa povreda nije zahvatila samo šake već čitavo telo - lice, glavu, ekstremitete, trup.
On je bio životno ugrožen, nekoliko puta smo ga operisali u smislu transplatacije kože, lica, rekonstrukcije šaka...Uspeli smo da ga spsimo, ali on redovno dolazi kod nas i svake godine ima dve ili tri operacije u smislu rekonstukcija koje zahtevaju operativno lečenje ožiljaka koji su izraženi i koji mu prave problem u svakodnevnom funkcionisanju, rekao je Kravljanac.
Govoreći o tome šta bi prvo trebalo uraditi kada dođe do ovakvih povreda, pre poziva lekara, naveo je da bi ranu prvo trebalo na neki način zaštititi, odnosno ako je moguće isprati je hladnom vodom ili staviti hladne obloge i uviti povredu peškirom, pelenom ili nekim drugim materijalom, a potom dete što pre je moguće dovesti u hitnu hiruršku službu gde će na adekvatan način biti zbrinuto.
