Lazar Grmaš iz Bukovca, nada srpskog rvanja
Lazar Grmaš iz Bukovca, koji ima samo 11 godina, postaje nada srpskog rvanja. Ovaj dečak, koji vežba u sekciji Osnovne škole „22. avgust“, a član je RK Novi Sad, na minula tri turnira osvojio je isto toliko zlatnih odličja.
Uspeo je to na smotri u Kanjiži i Molu, ali i tradicionalnom Memorijalnom turniru „Jovan Bogić – Pufika“ u Novom Sadu. Takmiči se u uzrastu poletaraca, a trener mu je nekadašnji reprezentativac Đorđe Stojičić. Uz uspehe na strunjači, odličan je učenik.
– Veoma sam srećan zbog svojih rezultata, ali se time ne zadovoljavam – počeo je priču ovaj dečak. – Treniram tri puta sedmično u fiskulturnoj sali OŠ „22. avgust“ u Bukovcu i ništa mi nije teško. Kada trener Stojičić nešto naredi, uradim to i više puta nego što je rekao.
Nisu Lazaru treninzi baš laki, ali…
– Mnogo se trudim da sve ispunim, ali uvek želim da budem najbolji. Nije to bez razloga, jer znam da samo takvim radom mogu da ostvarim uspehe. Kada Đorđe kaže da se penjemo na konopac, ja to uradim sedam puta za deset minuta. Bacam sve tehnike koje sam naučio i uvek ih uradim više od zapoveđenog.
Borio se mali Bukovčanin i protiv stranih takmičara i nije uzmicao. Naprotiv.
– Svaki takmac mi je izazov i uvek idem na pobedu. Uspevam u tome. Moje ambicije nisu male, a rvanjem sam počeo da se bavim kada sam imao šest godina i neću da sav trud i rad tek tako prospem. Želim da budem prvak sveta i idem do tog cilja, jer vreme je moj saveznik – naglasio je Laki.
Inače, Lazar je preokupiran obavezama.
– Idem na sportić u školi, igram šah i to dosta dobro, član sam i Vatrogasnog društva u Bukovcu, a privatno pohađam časove engleskog jezika. Stekao sam puno drugara, a imam i podršku od roditelja, bake i deke, moje sestre i od tetke. Sve stižem i uspeću u svemu – kategoričan je i pun zdravog, dečijeg optimizma mali Lazar Grmaš.
Tekst i foto: M. Pavlović