Velimir Gašić: Sjajno je što se Novi Sad budi

Uzimajući u obzir dosadašnju karijeru iskusnog stručnjaka, ovaj potez uopšte nije iznenađenje. Gašićevo ime oduvek je dovođeno u vezu sa stvaralačkim radom – od prve do, za sada, poslednje stepenice. Trenerskim poslom počeo je da se bavi u juniorima Kvarnera iz Rijeke, nakon čega je usledio angažman u Partizanu, u istoj urasnoj kategoriji. Upravo će u beogradskom klubu Gašić potom biti deo stručnog štaba onog Partizana Željka Obradovića, koji je sa izuzetno mladom ekipom 1992. godine pokorio Evropu.

Rad sa talentima Gašića će pratiti i u nastavku karijere – 2007. bio je pomoćnik Zoranu Moki Slavniću u reprezentaciji Srbije na Evrobasketu, na kojem su se Miloš Teodosić, Novica Veličković, Milenko Tepić i ostali pozicionirali na košarkaškoj mapi. Pet godina kasnije, Gašić je sa Duškom Vujoševićem gradio tim Partizana, koji je iznedrio Bogdana Bogdanovića i Nikolu Milutinova, a sličnu košarkašku filozofiju primenjivao je i kada je predvodio Vojvodinu Srbijagas, od 2005. do 2007. godine.

Trener koji iza sebe ima i bronzanu medalju sa Jugoslavijom na Svetskom prvenstvu 1998. u Melburnu za igrače do 22 godine, istakao je da se uvek vrlo rado seća perioda provedenog na klupi novosadskog kluba, koji je ugašen 2016. godine.

Izvanredna saradnja sa Željkom Obradovićem

Prvi deo karijere Velimira Gašića nesumnjivo je obeležila titula prvaka Evrope sa Partizanom 1992. godine, koju je osvojio pored Željka Obradovića na klupi crno-belih.

– U tom periodu najveći uticaj na mene imao je Aleksandar Nikolić, koji je tada bio savetnik u Partizanu. To je čovek koji je bio 10-15 godina ispred vremena, vizionar. Sa Obradovićem sam imao izvanrednu saradnju. Odmah je bilo jasno da će Željko sa energijom i strašću ostvariti velike rezultate. I na treningu i u bilo kojoj drugoj situaciji, nezavisno od toga da li je u pitanju taktika košarke ili život, bilo je bitno da uvek ima spreman odgovor kao trener. U tom pogledu, jako je radio na sebi, da ništa ne može da ga iznenadi. Posebno bih istakao i njegov osećaj pri vođenju utakmica, kao i radnu etiku – rekao je Gašić.

– Moja prva sezona u Vojvodini bila je prva u kojoj je ovaj tim uspeo da izbori učešće u ABA 1 ligi, što je gradu kao što je Novi Sad bilo neophodno. Smatram da je to bila ako ne najbolja, onda jedna od tri ili četiri najbolje sezone otkako postoji regionalno takmičenje. Ilustracije radi, dve sezone kada smo igrali u ABA ligi, ona je imala tri predstavnika u Evroligi, sa sijaset vrhunskih igrača i klubova koji su imali ozbiljne aspiracije – priseća se Gašić.

Potom je objasnio i kako je počela priča sa Vojvodinom Srbijagas.

– Sećam se dolaska u Novi Sad i sastanka sa rukovodstvom kluba. Vojvodina je sezonu pre mene u sastavu imala nekoliko američkih igrača, poput Redžija Frimena i Kibua Stjuarta. Uvideo sam da klub ima veoma talentovane mlade igrače, kojima kroz kvalitetan rad treba pomoći da se profilišu i da se, bez obzira na to što ćemo igrati jako takmičenje poput ABA lige, zahvalimo stranim igračima. Neki su me vrlo čudno gledali, ali su prihvatili to. Smatrao sam da Milenku Tepiću, bez obzira na to što je bio ubedljivo najmlađi, treba dati šansu, kao i Strahinji Miloševiću, Ivanu Pauniću... To su sve bili igrači koji su tražili maksimalnu pažnju u radu i šansu da im se otvori prostor za igru. Na svu sreću, ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Mi smo iz male dvorane prešli u veliku dvoranu Spensa, gde se tražila karta više. Na kraju je plasman na završni turnir ABA lige u Sarajevu bila potvrda te ideje.

Sloboda je u prethodnom kolu KLS poražena od Vojvodine, za koju Gašić ističe da ide u dobrom pravcu.

– Imao sam priliku da sa Željkom Rebračom sarađujem u šampionskoj generaciji Partizana i jako me raduje što je jedno tako veliko ime došlo na rukovodeće mesto u klubu. Vojvodina ima vrlo iskusne i kvalitetne igrače, koji su imali priliku da igraju košarku na različitim nivoima. Sjajno je to što se košarkaški Novi Sad ponovo budi. Grad je zaslužio ne samo ABA 2 ligaša, nego i kluba koji će igrati u ABA 1 ligi, a ima mnogo razloga za optimizan i potencijala da se izbori za takav status.

Sa Bogdanom mogli i na fajnal-for Evrolige

Partizanova generacija koju je vodio Duško Vujošević od 2012. do 2015. smatra se jednom od najtalentovanijih u istoriji kluba. Velimir Gašić imao je priliku da u tom periodu sa mesta pomoćnog trenera crno-belih gleda razvoj Bogdana Bogdanovića, Nikole Milutinova, Žofrija Lovernja, Davisa Bertansa, Lea Vestermana i drugih koji su ostvarili zapažene NBA i evropske karijere.

– Saradnja sa Vujoševićem bila je vrhunska priča i ostali smo prijatelji za ceo život. Po povratku iz CSKA tražio je saradnika koji će da isprati ideju i filozofiju Partizana u stvaralačkom smislu. Crno-beli su za vreme Duletovog odsustva malo zalutali. Produkcija igrača bila je zaštitni znak Partizana dugo, otkako su Divac i Danilović preuzeli rukovođenje klubom. Možemo da pričamo da je Partizan bio avangarda u svakom pogledu. Osovinu reprezentacije upravo su činili igrači koji su prošli kroz Partizanovu školu, što se negde izgubilo do povratka Vujoševića. Tada je ideja bila da se razvijaju mlađi igrači i da se sa njima ciljaju najviši evroligaški dometi. Da je finansijska situacija bila drugačija, ta ekipa sa Bogdanovićem i Milutinovom bi ostala na okupu i sigurno bi po svom talentu i potencijalu otišla na fajnal-for Evrolige – naveo je Gašić.

Sloboda se trenutno nalazi na osmom mestu domaćeg šampionata, uprkos određenim problemima koji trenutno brinu 58-godišnjeg stratega.

– Velika zasluga za moj dolazak u Slobodu ide sportskom diretkoru Ratku Radovanoviću, legendi jugoslovenske košarke. Želeo je da se okrene nova stranica. Ranije, Sloboda je lutala u selekciji igrača i neki momci koji su ovde ponikli, nisu dobijali priliku da budu nosioci igre. Radovanović je želeo da se to promeni, što smo i uradili.

U prvi tim su, prema rečina Gašića, integrisani momci 2007. godište, što je raritet u evropskoj košarci.

– To je bio momenat koji me je zaintrigirao i motivisao da prihvatim tu opciju. To za sada sa jednog aspekta ide u dobrom pravcu. Koliko sam zadovoljan njihovim napretkom u igračkom smislu, jer tim počinje da dobija identitet, toliko mi smetaju neke povrede i bolesti koje nam predstavljaju problem, jer smo prestali sa kontinuiranim radom, koji je najbitniji za mladu ekipu. Verujem u rad, a mi smo generalno u ovom sportu odustali od te kategorije. Dugoročno, to može da se obije o glavu srpskoj košarci, što me zabrinjava.

Iako je nivo KLS-a, prema rečima Gašića, visok ove sezone, postoji određeni trend u prvenstvu koji mu ne prija.

– Nije mi se dopao odnos pojedinih klubova koji igraju ABA 1 ligu prema domaćem šampionatu i te stvari nisu dobre. Preko KLS se ostvaruje prohodnost u ABA 2 ligu, koja je mogla da donese mnogo više prostora talentovanim momcima. To je bila osnovna ideja, ali se od nje odustalo. Sada smo došli do toga da je ABA 2 liga prepuna stranih igrača, protiv kojih nemam ništa. Primera radi, Kibu Stjuart je bio jedan od najboljih centara ABA lige kada sam preuzeo Vojvodinu. Mogao sam tada da se ponašam ziheraški, ostavim strance u ekipi i sa njima napravim određeni rezultat. I šta bi to vredelo? Da li bi, u tom slučaju, Tepić, Paunić, Milošević i drugi kojima sam kasnije dao priliku dobio prostor za igru da nismo napravili te rezove? Trenutni kvalitet KLS-a je najviši u prethodnih nekoliko godina, ali veliki broj stranaca predstavlja problem. Ne bi trebalo da se ponašamo u domenu rasipničkog, već stvaralačkog aspekta u srpskoj košarci – poručio je Velimir Gašić.

Vuk-Miloš Petrović